Određivanje momenta berbe šljive

Određivanje optimalnog vremena berbe šljive zavisi prvenstveno od namene šljive i
vremena koje je potrebno da ubrana šljiva stigne do tržišta.
Ukoliko se šljiva bere za svežu potrošnju, onda se berba obavlja malo pre nego što šljiva
dostigne punu zrelost. Za ovu namenu se uglavnom koriste rane sorte šljive. Ubrani plodovi treba
da budu čvrsti, jedri i dovoljno zreli. Ovde treba voditi računa i o vremenu koje treba da protekne
dok šljiva ne dospe na tržište. Šljiva se za svežu potrošnju bere u dva do tri navrata. Berba se
obavlja ručno. Šljiva se bere sa peteljkom i mora se voditi računa da na pokožici ostane pepeljak
ili voštana prevlaka.
Ako se šljiva bere za preradu, onda se u tu svrhu koriste uglavnom kasnije sorte
šljiva.Plodovi namenjeni za preradu ostavljaju se duže na stablu, da što bolje sazru.Ova berba se
obavlja kada su šljive u punoj zrelosti, jer tada imaju najbolji sadržaj šećera, suvih elemenata i
mirisa. Ova berba se može obaviti ili ručno ili mašinski tresačima. Ovako urbane šljive se mogu
koristiti za pripremu džemova, sokova,pekmeza, sušenje ili se mogu prerađivati u rakiju. Šljive
se za ovu namenu beru bez peteljki.Vreme berbe se određuje na osnovu boje pokožice, broja
dana od punog cvetanja do berbe, čvrstine mesa ploda, odnosa šećera i kiseline i dr. Ubrana
šljiva se pakuje u sanduke, letvarice plitke, duboke i kose.
Kod šljive razlikujemo dve vrste zrelosti: fiziološku i tehnološku. Fiziološka zrelost šljive
je ona zrelost koju plodovi dostignu kada su maksimalno krupni, dobiju karakterističnu boju i
kada se obrazuje sloj za odvajanje peteljke ploda od rodne grančice. U fiziološkoj zrelosti se beru
plodovi šljive koji se koriste za upotrebu u svežem stanju, ili za preradu u kompot ili slatko.
Tehnološka zrelost šljive je ona zrelost, koja nastupa posle fiziološke, kada plodovi imaju najviše
šećera i drugih materija, kada su sočni, mirišljavi i ukusni. U ovoj zrelosti se beru plodovi šljive
koja se koristi za preradu u rakiju, marmeladu ili koji se suše. Ako se sa berbom zakasni, prezreli
plodovi otpadaju pre berbe, a oni koji ostanu na grani su po pravilu znatno lošijeg kvaliteta nego
u tehnološkoj zrelosti.
Plodove šljiva ne treba brati po vlažnom i kišovitom vremenu, već po suvom i lepom
vremenu. Najpogodnije vreme za berbu je jutro (kad spadne rosa) i popodnevni časovi (pošto
prođe najtopliji deo dana). Pri berbi plodova za stonu upotrebu treba početi od najnižih grana, pa
postepeno ići ka vrhu krune. Da bi se sačuvao pepeljak, plodove valja brati direktno u ambalažu
za isporuku. Obrane plodove u holandezima treba u voćnjaku pre transporta čuvati u hladovini,
da ne bi došlo do njihovog pregrevanja i previranja.Plodove šljiva obrane mašinama treba što pre
staviti u tankove sa prehlađenom vodom ili preraditi. U protivnom mogu da nastanu veliki gubici
zbog kvarenja plodova.
Šljiva ima dosta široku upotrebu. Može se koristiti u svežem stanju a može i za
industrijsku preradu. Šljiva, kao voćna vrsta ima veliki značaj i iz razloga što ima veoma širok
areal gajenja, u našoj zemlji uspeva na različitim terenima i na različitim nadmorskim visinama.

Samo se 10 % šljive proizvedene u našoj zemlji koristi u svežem stanju, a čak 75 % šljive se
preradi u rakiju.

PSSS Negotin, Dragiša Ivković, savetodavac za tehnologiju