Јабука Колачара ( погачара, тањирача, котурача, погачанка, котурајка) стара је атохоhнтна сорта јабуке, раширена у свим воћарским реонима Балканског полуострва и средње Европе. Код нас у Србији почетком двадесетог века била је доста распрострањена, калемљена на сејанцу дивље јабуке, као поједиnачна стабла или у воћњацима од око 200-250 садница по хектару, односно приносом 150-200кг по родном стаблу. Бујност ове јабуке је средња, круна широка, разграната. Колачара је одомаћена сорта, непознатог је порекла а претпоставља се да порекло води из Србије или из средње Босне. Плодови Колачаре су средњи и крупнији, зависно од услова гајења, пљоснатог, односно неправилно погачастог облика. Месо је бело, чврсто, укус киселкаст. Црвенкасто зелене је боје покожице која је танка и чврста са израженим црвеним пругама и воштаном превлаком. Време сазревања Колачаре је трећа декада септембра и прва декада октобра, моžе се заджати дуго на стаблу, до мразева. У контролисаним условима може се чувати до маја. Месо је хрскаво, тврдо, освеžавајуће киселкасто, међутим у већој или мањој мери јавља се брашњавост плода. Прилично је толерантнија на болести и штеточине, и има извесну отпорност зимске мразеве, тако да се сматра органском јабуком.
Svetozarević Goran
Svetozarević Goran