Гајење шафрана
Врсте земљишта које је погодно за гајење шафрана су она која су била под виноградима. Најбоље одговарају дубока, растресита земљишта која се брзо загревају. У том смислу су нарочито погодна лака песковита и шљунковита земљишта. За гајење се успешно могу користити брежуљкасти терени са релативно сиромашнијим земљиштем, на коме друге биљке дају слабији привредни ефекат. Не успева једино на заблаћеним, тешким и јако сабијеним земљиштима.
Уколико се шафран засади на месту које има лошу дренажу биљка ће засигурно иструнути. Пре садње треба парцелу очистити од корова. Препорука је да се на одабрану парцелу пре садње шафрана посеје озимо стрно жито. Након жетве уколико је могуће због временских услова (суше и недовољно влаге) урадити дубоко орање. Као и код сваке биљне културе припрема за садњу (сетву) је јако важна. У овом случају припремамо парцелу у току лета јер је садња у рану јесен. Препорука је да то буде у августу или септембру. Добро подноси сушу и ниске темперетуре. Размак приликом садње је 7 цм а дубина зависи од врсте земљишта и креће се од 7-13 цм. За 0,10 ха је потребно око 240.000 луковица. Након пет година луковице се ваде и раздвајају. На овај начин добијамо садни материјал за наредну парцелу уколико желимо да повећамо површине по шафраном. Посађене луковице се буде тек у октобру и појављују се први листови. Шафран цвета током октобра а берба траје две до три недеље. Из једне луковице се формирају до девет цветова а сваки цвет има 3 тучка. Интензивни пораст је у току фебруара и остаје зелен све до пролећа. Са порастом температуре и доласком топлијег периода листови се суше тако да до краја маја завршава вегетацију. То га сврстава у биљну културу која се разликује од уобичајених које се гаје на нашем простору. Лековити и ароматични део који се бере је тучак.
Оливера Гавриловић, дипл. инж. ратарства
Gavrilović Olivera
Gavrilović Olivera