Kupusni buvač (Phyllotreta spp)

Insekti iz grupe buvača se karakterišu malim dimenzijama od 1-4 mm, sjajnog su tela i sa uočljivim zadnjim nogama pogodnim za skakanje. Razlikuju se po boji koja može biti zelenkasto plave, crne, rđasto žute..Oklop koji ih oblaže je veoma čvrst i debeo, pa su zato prilično otporni. Najveći neprijatelji su biljkama mladog kupusa gde nagrizaju listove u vidu rupica i ako se ne uklone na vreme mogu da naprave velike štete. Probleme uzrokuju samo odrasle jedinke, dok su larve manje opasne.

Kupusni buvači prezimljavaju najčešće u zemljištu, a u nekim situacijama i ispod gomile suvih listova kao odrasle jedinke. Na proleće kada temperatura vazduha pređe 18 stepeni  izlaze na površinu. Ova vrsta insekta ima samo jednu generaciju godišnje, a za njihov razvoj i preživljavanje najbolje pogoduje suvo i toplo vreme. U tom periodu počinju da se hrane listovima mladih biljaka i odmah vrše kopulaciju. Nakon parenja ženka polaže jaja na listove ili u zemljištu. Ona su veoma sitna i grupisana u gomilice. Larve se iz jaja izležu krajem avgusta i u zavisnosti kojoj tačno vrsti buvača pripadaju zadržavaju se ispod zemlje (na korenu) ili su na delovima kupusa iznad zemlje. One ne prave značajnu štetu kako na listovima, tako ni na korenu.

Kada se pojavi kupusni buvač, šteta koju uzrokuju, posledica je njihovog hranjenja listovima i sokom iz njih. Oni stvaraju rupe na površini, žvaću površinski sloj epiderma i postepeno prodiru sve dok ne probiju na naličje. Zbog toga je onemogućeno uravnoteženo kretanje vode i lišće postepeno vene, a na kraju i cela biljka može da zaostane u razvoju. Osim kupusa oni napadaju i druge slične kulture kao što su karfiol, keleraba, repa, slačica.. Pored toga što stvara fizička oštećenja koja ugrožavaju biljku, kupusni buvač je i prenosnik brojnih virusnih oboljenja. Za kratko vreme oni mogu da unište veliki deo prinosa.

Koristan način za sprečavanje pojave jeste redovno zalivanje u ranim jutarnjim časovima, pošto im vlaga uglavnom smeta. Ovo je posebno važno nakon dugog perioda suše jer im toplotni uslovi odgovaraju. Feromonske klopke treba postavljati tako da jednom  ivicom dodiruju zemlju, jer se na taj način dobija najtačnija slika o njihovoj brojnosti. Od bioloških mera borbe protiv ove štetočine obavezno je poštovanje plodoreda, kao i obrada zemljišta na široj površini u rano proleće dok su u njoj jedinke koje prezimljavaju. Takođe, pored biološkim mera zaštite preporučuje se i hemijsko suzbijanje preparatima na bazi aktivne materije lambda-cihalotrin (Grom, Herbos king u količini 0,3-0,4 l/ha), cijantraniliprol (Exirel u količini 0,5-0,75 l/ha), gama-cihalotrin (Vantex 60 SC u količini 60-70 ml/ha).