Адаптација производње вина на климатске промене
Климатске промене све више утичу на пољопривреду у Србији, самим тим и на виноградарство. Повећање просечних температура је све брже, што утиче на фенофазе развоја лозе и зрелост грожђа.
Ранији почетак вегетације, учестале суше, екстремне температуре и непредвидиве падавине доводе до смањења приноса и промене квалитета грожђа.
Главни изазови су раст просечних температура и учестале суше, иако винова лоза има релативну отпорност на недостатак воде, продужене суше могу утицати на количину шећера и киселина у плодовима.
Непредвидиве временске непогоде: град, олује и обилне кише у критичним фазама развоја могу уништити род или умањити његов квалитет.
Неке од мера адаптације биле би избор отпорнијих сорти, које боље подносе високе температуре и мањак воде, померање датума резидбе и бербе у складу са новим климатским условима, унапређење система наводњавања у виду прецизног управљања водом, кап по кап, уз праћење агрометеоролошких услова, заштита од града и сунца постављањем мрежа и сенки ради очувања грожђа у екстремним условима, избор положаја винограда са бољом циркулацијом ваздуха и природном заштитом од екстрема.
У условима све ранијег сазревања грожђа, што се случај последње две године, винари у Србији се прилагођавају климатским променама кроз померање датума бербе, како би очували баланс шећера и киселина у плодовима.
Адаптација се огледа и у избору сорти отпорних на топлотни стрес, попут Прокупца и Тамјанике, које показују бољу стабилност у екстремним условима и задржавају ароматични профил. У процесу производње, неки винари експериментишу са додавањем киселина како би компензовали губитак свежине услед превелике зрелости грожђа.
Климатске промене су подстакле адаптацију винификације са измењеним технолошким поступком ферментације, прилагођеним специфичностима сваке бербе.
<p style=”text-align: right;”>Ана Ђорђевић, дипл.инж. прех. технологије</p>
Đorđević Ana
Đorđević Ana