Nezara viridula L. – Zelena povrtna stenica

Ova stenica je kosmopolitska vrsta, rasprostranjena u tropskim i suptropskim područjima (između 45 stepena severne i 45 stepena južne hemisfere) Evrope, Azije, Afrike, Amerike i Australije. Poreklom je iz Etiopije, u Evropi je do nedavno živela pretežno na Mediteranu, međutim, globalno otopljavanje je omogućilo pomeranje njenog areala rasprostranjenosti i štetnosti daleko na sever, pa i u Srbiju. U njene biljke hraniteljke ubrajaju se brojne voćke, ukrasne, ratarske i povrtarske biljke, kao i korovi (preko 200 biljnih vrsta iz razliĉitih familija). Ekonomski značajne štete nastaju na soji, pasulju, boraniji, kupusu, kineskom kupusu, drugim kupusnjačama, citrusima, breskvama, malinama, tikvama, paprici, paradajzu, krompiru, mangu, orhidejama, pamuku i dr. Od ukrasnih biljaka, u njene domaćine se ubrajaju orlovi nokti, hibiskus, kalina, jorgovan, paulovnija i dr.

Odrasle jedinke Nezara viridula su u obliku štita, veličine 12-15 mm, a širine 7-8 mm. One su pretežno zelene, ali postoje tri varijeteta obojenosti: 1. jednobojno zelen (forma smaragdula), 2. zelen sa relativno širokom ivicom krem boje na prednjem delu glave i pronotuma (forma torquata) i 3. crvenkasto smeđ (brunea).

Od slične vrste, Palomena prasina, N. viridula se razlikuje po tri bele pege na gornjoj ivici scutellum-a, kao i po prozirno zelenom opnastom delu prednjih krila. Sveže položena jaja su bela do svetlo žuta, a narandžasto-ružičasta (pri kraju embrionalnog razvića), veličine 1,2 x 0,75 mm, buretasta, sa poklopcem u obliku diska na vrhu. Larve prvog uzrasta su pretežno narandžaste, a drugog do četvrtog crne, sa crvenim pegama na ivicama grudi i 4 reda krupnih belih pega na trbuhu. Larve petog uzrasta su pretežno zelene, takođe sa 4 reda belih pega na trbuhu i sa crvenkastim pegama sredinom i po obodu trbuha.

1. viridula u toplijim klimatima ima 4-5 generacija godišnje, a kod nas, verovatno, bar dve. Prezimljava u stadijumu imaga (pretežno ţenke i forma brunea), skrivajući se ispod kore drveća, ispod opalog lišća ili na drugim mestima koja joj omogućavaju zaštitu tokom zime, pa i u zaštićenom prostoru (stanovima i dr.), te spada i u molestante (svojim prisustvom uznemirava ĉoveka).

Sa porastom temperature u proleće, izlazi iz skrovišta i počinje da se hrani, pari i polaže jaja. Ženka polaže do 300 jaja, jedno uz drugo u jajnim leglima šestougaonog oblika, sa 50 do 60 jaja (po nekim autorima 30-130), na naličje lišća. Embrionalno razviće traje pet dana u leto, a dve do tri nedelje u rano proleće i kasnu jesen. Larve prvog uzrasta se ne hrane, a zadržavaju se u grupi da bi odvratile predatore udruženim delovanjem hemijske odbrane. Prvo presvlačenje nastupa posle tri dana, kad larve drugog uzrasta počinju da se hrane. Drugi uzrast traje pet, treći i četvrti po sedam, a peti uzrast osam dana. Kompletan ciklus razvića jedne generacije može se završiti za 35 do 70 dana. Najveća aktivnost i najbrojnije populacije beleže se u letnjim mesecima, kada se jedinke često u većim grupama nalaze na ivicama polja, a manje ih je u sredini. Usni aparat N. viridula je za bodenje i sisanje, pa ona siše sokove iz svih nadzemnih biljnih delova, mada najradije iz rastućih izdanaka (mladica) i plodova u zrenju. Napadnuti izdanci blede ili čak uginjavaju. Posledice oštećivanja plodova, usled uboda, su najpre svetle, a kasnije tamno smeđe ili crne pege, koje smanjuju kvalitet i izgled, odnosno tržišnu vrednost plodova. Rast mladih plodova je usporen i oni su često bledi i otpadaju sa biljaka. Pored vizuelnih šteta, dodatno dolazi do mehaničkog prenošenja bakterija i gljiva koje prouzrokuju pegavost, trulež i druga oboljenja.

Kod nas su značajne štete od N. viridula prvi put zabeležene u septembru 2011. godine, na poljima soje, ali i u baštama na Čeneju, Temerinu, Zmajevu i drugim naseljima u okolini Novog Sada i drugih mesta u Vojvodini. Štete su bile izražene uglavnom na povrću (paradajz, paprika) u baštama, pa čak i na bobicama vinove loze. U 2012, već sredinom avgusta je zabeležena na duvanu, soji, boraniji, paradajzu, paprici, kukuruzu šećercu i drugim biljkama, na još većem broju lokaliteta nego prethodne godine. Tokom 2013. i 2014, kod jednog proizvođača ruža u Novom Sadu, nalažena su jaja na naličju lišća, iz kojih su se uskoro ispilele larve. Znatnija pojava zabeležena je i u septembru 2015, naročito na plodovima paradajza i paprike, a u avgustu i septembru 2016. i na raznom cveću. S obzirom na prognoze meteorologa o daljem globalnom porastu temperatura, treba očekivati da će ova polifagna invazivna stenica biti sve ozbiljniji problem na usevima soje, ali i na povrću i voću, naročito u organskoj proizvodnji, kao i na ukrasnim biljkama.

Prirodni neprijatelji N. viridula u raznim delovima sveta su predatorske stenice iz rodova Geocoris, Nabis i Podisus, mravi, pauci, ose parazitoidi jaja, gljive iz rodova Metarhizium i Beauveria, bakterija Bacillus thuringiensis i dr. Suzbijanje povrtne stenice podrazumeva primenu integralnih metoda. Na manjim površinama pod povrćem, moguće je sakupljanje i uništavanje jajnih legala, larvi i odraslih jedinki. U organskoj proizvodnji povrća u SAD-u, preporučuje se suzbijanje korova, čuvanje prirodnih neprijatelja, a dozvoljena je primena kaolin gline i preparata na bazi insekticidnih sapuna. U mnogim zemljama gde ova štetočina predstavlja problem, uvedeno je biološko suzbijanje, tako da insekticidi nisu potrebni. Paraziti, kao što su Trichopoda pilipes, Trichopoda pennipes i Trissolcus basalis, uvedeni su kao redovna mera. Prve dve pomenute vrste su muve iz fam. Tachinidae koje parazitiraju odrasle stenice. Polažu jaja na odrasle jedinke stenica, a ispiljene larve prodiru u imaga i hrane se u njima. Trissolcus basalis je osa iz fam. Scelionidae koja parazitira jaja. Ženke ove ose odlažu svoja jaja u jaja stenice i u njima završavaju svoj razvoj. Prosečna stopa parazitiranosti može biti i do 95%. U SAD-u, u zaštiti paradajza od nekoliko vrsta stenica u koje se ubraja i Nezara, koristi se tzv. fenološki metod, koji se zasniva na računanju sume efektivnih temperature od prvog ulova odraslih jedinki na feromonskim klopkama. Za N. viridula, donji prag razvića je 12 °C, a gornji 37 °C. Većina larvi će biti prisutna kad suma efektivnih temperatura dostigne 310 °C, pa tada treba primeniti insekticide. Insekticidi se obično primenjuju u fenofazi cvetanja ili formiranja plodova. S obzirom na to da ova štetočina napada plodove pred berbu, vrlo je teško uskladiti primenu insekticida sa berbom, tj. ispoštovati karencu preparata. Izuzetnu pažnju treba posvetiti kvalitetu aplikacije. Kako su prva tri larvena uzrasta dosta mala i žive skriveno, poželjno je koristiti nešto veće količine vode prilikom tretiranja, da bi se dobila bolja pokrovnost. U zasadima paradajza registrovan je preparat Scatto (a.m. deltametrin) u količini 0,18-0,42 l/ha karenca 3 dana.