Избор парцеле подразумева скуп земљишних, климатских и орографских фактора који малини обезбеђују добар развој и плодоношење за цео животни век. Земљиште треба да буде што је могуће плодније ,да би избегли додатна улагања у мелиоративно ђубрење. Наравно, најпоузданији начин да сазнамо стање плодности нашег земљишта јесте хемијска анализа плодности земљишта. Оптималне вредности за малину су: киселост, односно pH вредност = 5,5 – 6,5 , садржај хумуса = 3-5%, садржај фосфора = P2O5 12-15 mg, калијума К2О = 20-25mg. у 100 грама ваздушно суве земље. Наша земљишта у највећем броју случајева не испуњавају ове услове па се мора вршити мелиоративно ђубрење односно поправка плодности уношењем кречног материјала (млевеног кречњака или креч хидрата), затим стајњака (згорелог говеђег или овчијег) и потребних количина минералног ђубрива, зависно од резултата анализе. Поред тога подигнут засад на таквом земљишту треба ђубрити препорученим ђубривима наредних 3 – 4 године док се не уради поновна хемијска анализа плодности земљишта.
Ако се и поред ових мера поправке плодности земљишта уоче одређени симптоми на листу и роду малине разлоге треба тражити у недостатку неких микро елемената или утицају биљних болести или штеточина. Земљиште мора да поседује и добар механички састав а што је у вези са типом земљишта. Познато је да се малина код нас гаји на свим типовима земљиштa, од лаких, скелетоидних земљишта, средње збијених, гајњача, до тешких смоница црница итд. Најбоље резултате постиже на земљиштима типа гајњача које се налазе на пропланцима односно на обронцима букових шума. Пожељно је да то земљиште дуже година није обрађивано. Није добро да је претходне године на њему сађен кромпир. Што се надморске висине тиче оваква земљишта срећемо од 400 – 700 м. надморске висине мада се малина успешно гаји и на висинама од 1050m. Експозиција би требала да буде северна, северо западна, северо источна. Нагиби, благе падине без удубљења и испупчења (обравнити). Неповољни су искључиво јужни положаји. Малини је неопходно годишње 500-600mm воденог талога уз могућност додатног наводњавања са још 120- 150 литара воде по м2 у току бескишног периода у току вегетације.
Stepanović Veljko
Stepanović Veljko