Halyomorpha halys Stål – braon mramorasta stenica

Vrsta je poreklom iz istočne Azije (Kina, Japan i Tajvan). Slučajno je uneta u SAD, verovatno trgovinom, tj. kontejnerima na prekookeanskim brodovima. Prvi primerci su ulovljeni 1998, na istočnoj obali Severne Amerike, ali se pretpostavlja da je stigla nekoliko godina ranije. Tokom 2007-2010. registrovan je veliki porast gustine populacija ove stenice, koja je postala ekonomski veoma značajna u voćnjacima i povrtnjacima. Do 2013. godine je nađena u 41 državi SAD-a.

U Evropi je pojava ove vrste prvi put zabeležena u Cirihu, u Švajcarskoj, 2007. godine, ali se kasnije ispostavilo da je tamo bila prisutna još 2004, kad je uhvaćena i na jednoj svetlosnoj klopki u Lihtenštajnu. Poslednjih godina, H. halys je registrovana u više država Evrope: 2011. u Nemačkoj i Grčkoj, 2012. u Francuskoj i Italiji, 2013. u Mađarskoj, 2014. u Rumuniji. U Mađarskoj je prvo nađena u jednom jabučnjaku u okolini Budimpešte, kao i na ukrasnom rastinju: Acer negundo, Euonymus europaeus, Sophora japonica, na bagremcu (Amorpha fruticosa), na kojem je bila i najbrojnija, kiselom drvetu (Ailanthus altissima) i malini (Rubus idaeus). U 2014, zabeležena je i na drugim lokalitetima Mađarske i na drugim biljkama. Očekuje se dalje širenje ove stenice u Italiji, Mađarskoj i ostalim državama Evrope. Kod nas su prvi primerci nađeni u okolini Vršca i Beograda, 2015. godine. Opasnost od H. halys u Srbiji je značajna, jer je u pitanju polifagna invazivna vrsta, bez prirodnih neprijatelja, za sada.

Opis. Odrasle jedinke su duge 12-17 mm, široke 7-10 mm, štitastog oblika tela, obojene različitim nijansama smeđe boje na leđima i trbuhu, zbog čega izgledaju kao da su mermerne. Jedinstvena obeležja ove stenice su bledožuti prstenovi u osnovi i na vrhu četvrtog, kao i u osnovi petog člančića na tamnim antenama. Na gornjoj ivici prednjih grudi nalaze se četiri, a na gornjoj ivici štitića tri do pet bakarnih pega (u vidu malih okruglih ulegnuća), a duž uske spoljašnje ivice trbuha

kratke naizmenične tamne i svetle trake. Noge su smeđe mramorne, sa crnim i belim tačkicama.

Na prvi pogled, H. halys bi se mogla pomešati sa domaćom vrstom Raphigaster nebulosa Poda, zbog sličnog izgleda i ponašanja u jesen-zimu. Međutim, R. nebulosa je duga 14-16 mm, prljavo žuto-sive do smeđe boje (koja podseća na mermernu), trouglaste glave, koja je kod H. halys skoro

kvadratna. R. nebulosa ima svetle prstenove samo u osnovi četvrtog i petog člančića antena, nema bakarne pege na prednjim grudima i štitiću, a na opnastom delu prednjih krila ima raštrkane smeđe pege, dok H. halys ima tamne pruge. Na trbušnoj strani tela, R. nebulosa ima veliki trnast izraštaj koji se proteže sredinom grudi, dok H. halys nema takav izraštaj. R. nebulosa se takođe zavlači u

prebivališta ljudi da bi prezimela, ali, nikad u tako velikim grupama kao H. halys. Jaja mramorne stenice su buretasta, veličine 1,6 x 1,3 mm, glatka, bela do svetlo zelena, položena u grupicama od 20 do 30 komada. Larve prolaze kroz pet uzrasta, veličine od 2,4 mm kod prvog do 12 mm kod petog. Noge, glava i grudi su im crni, a trbuh je žućkasto crven u prvom uzrastu, menjajući se do svetlo smeđeg, sa bakarno-crvenkastim pegama u petom uzrastu. Mlađe larve su snabdevene trnovima, koji se nalaze ispred svakog oka, na bočnim ivicama grudi i na butovima. Na tamnim pipcima ističe se beli prsten pri vrhu pretposlednjeg člančića, a kod larvi 3. do 5. uzrasta, na sredini goleni sva tri para nogu, uočava se širok poprečan beli prsten.

30. halys u suptropskim delovima Azije ima 4-6 generacija godišnje, u srednje atlantskom području Severne Amerike, razvija jednu do dve generacije, u Evropi jednu, a na Mediteranu dve generacije godišnje. Prezimljava imago na skrovitim, zaklonjenim mestima. Na istoku SAD-a, preživele jedinke izlaze sa mesta prezimljavanja krajem aprila početkom maja. Posle relativno dugog perioda ishrane i parenja, ženke polažu 50-150, a pojedine i do 400 jaja, od juna do avgusta, pa i do kraja septembra, na naličje listova, u grupicama od 20-30. Ispilele larve se zadržavaju par dana u blizini jajnog legla, a posle presvlačenja u drugi uzrast se razilaze. Prolaze kroz pet larvenih uzrasta. Prva imaga nove generacije pojavljuju se u avgustu, a u jesen, od kraja septembra do novembra traže zaklone u kojima će prezimeti. Ciklus razvića u Evropi još nije dovoljno poznat.

Pored toga što, prisustvom i vrlo neprijatnim mirisom koji luči u cilju odbrane, izaziva uznemirenost, pa i paniku kod stanovništva, može prouzrokovati alergijske pojave kod osetljivih osoba.

Stenica H. halys je polifagna, nađena na preko 100 biljaka, među kojima su mnoge privredno jako važne (voće, povrće, njivske, ukrasne). U Japanu je štetna za voće i soju, a u Kini je prvenstveno značajna štetočina jabučastih voćaka. Vrstu označavaju kao vektora fitoplazme PaWB (Paulownia witches’ broom) koja prouzrokuje veštičje metle na ukrasnoj biljci Paulownia u istočnoj Aziji. U SAD-u, pored jabuka, ozbiljne štete nanosi breskvama, paradajzu i paprici, tikvama i krastavcima, krstašicama, kao i kukuruzu (naročito šećercu), pasulju i soji. Od šumskih vrsta i ukrasnog drveća i šiblja, H. halys je nalažena na: Abelia, Acer, Buddleia davidii, Cryptomeria, Cupressus, Hibiscus, Lonicera, Syringa, Paulownia tomentosa, Rosa rugosa, Salix i dr.

Lista biljaka domaćina ove stenice u Evropi sadrži 51 vrstu iz 32 familije, uključujući mnoge egzotične i domaće biljke. Velika gustina larvi i imaga (od ponekad 100 jedinki po drvetu) do sada je zapažena na Catalpa bignonioides, Sorbus aucuparia, Cornus sanguinea, Fraxinus excelsior i Parthenocissus quinquefolia. U Evropi je samo u kantonu Aargau, u Švajcarskoj, zabeležen slučaj ekonomski značajnih šteta od H. halys na usevima paprike. H. halys se hrani sišući sokove, do kojih dolazi probadajući biljno tkivo svojom rilicom. Odrasle jedinke sišu sokove iz plodova, a larve i iz listova i lisnih drški. Na listovima se javljaju okrugle pege, prečnika do 3 mm, koje kasnije nekrotišu i ispadaju. Napadnuti plodovi imaju na površini nekrotične tačke i udubljenja koja kasnije prouzrokuju pojavu deformacija u vidu tzv. “mačjeg lica”, tako da im se smanjuje tržišna vrednost (zbog lošeg izgleda), a kod jakog napada dolazi do potpunog gubitka prinosa. Kao i druge stenice, i ova vrsta prenosi patogene, prouzrokovače biljnih bolesti, koji lakše prodiru kroz ozlede koje ona nanosi. Slično se zapaža i kod nas, na primer, kod vrste Palomena prasina, koja se rado hrani na plodovima kajsije, prenoseći usput gljivu Monilinia, zatim kod vrsta Dolycoris baccarum i Coreus marginatus, koje oštećuju plodove maline i kupine, a poslednja i plodove jabuke i kruške, prenoseći gljive Botrytis i Monilinia.

U jabučnjacima severnog Japana, među više od 40 vrsta stenica, H. halys je najzastupljenija, a u SAD-u je za 15-ak godina postala dominantna u odnosu na domaće vrste stenica i prisutna tokom cele vegetacione sezone. Ima potrebu da menja biljke domaćine, zbog čega se često seli sa jedne biljke na drugu. Veoma je pokretljiva (leti 1-2 km/dnevno, na visini do 26 m), a pomoću transportnih sredstava prelazi duge relacije. Starije larve se živahno kreću po biljkama, prelazeći 1,3 do 2,6 m za 30 minuta. Aktivna je i noću, u potrazi za hranom ili suprotnim polom. Zato se njeno širenje može pratiti pomoću svetlosnih klopki. Ako bude imala povoljne uslove, tj. ako se nastavi trend globalnog porasta temperatura, može se masovno razmnožiti i naneti velike štete i u Srbiji, kao što se desilo u SAD. Najveće štete treba očekivati u organskoj proizvodnji voća, grožđa (vina) i plodovitog povrća, zbog zabrane korišćenja pesticida.

Među prirodnim neprijateljima H. halys, iz reda opnokrilaca, u Aziji su registrovani brojni parazitoidi jaja, od kojih su najefikasnije vrste roda Trissolcus (stepen parazitiranosti 63-85%), čija introdukcija se planira u SAD. Od predatora, sreću se Arma chinensis (iz fam. Pentatomidae), Orius spp. (Anthocoridae), vrste grabljivih muva iz fam. Asilidae, grabljive grinje i dr. U Severnoj Americi, najčešće su nalaženi predatori jaja, larvi i imaga H. halys, iz familija Anthocoridae, Geocoridae, Reduviidae, Asilidae, Chrysopidae i Melyridae. Od parazitoida jaja registrovane su osice iz rodova Ooencyrtus, Telenomus, Anastatus i dr. U voćnjacima Pensilvanije, smrtnost jaja stenice od oko 25% ostvarili su predatori iz fam. Coccinellidae, posebno azijska bubamara, H. axyridis, ali i uholaže (Forficulidae). Od 2012, ose i ptice sve više se hrane ovom stenicom, pošto su se navikle na nov izvor hrane. Prema tome, sastav prirodnih neprijatelja i njihova efikasnost su veoma promenljivi, zavisno od useva i ekosistema. U Evropi je uticaj prirodnih neprijatelja na ovu invazivnu stenicu za sada nepoznat, mada će se, verovatno, kao i u SAD-u, posle izvesnog vremena, neke polifagne vrste prilagoditi novom domaćinu.

Do nedavno, u SAD-u, skoro da je više pažnje posvećivano borbi protiv ove vrste kao molestanta, tj. u periodu pred i tokom njenog povlačenja na prezimljavanje u zatvoren prostor. Međutim, zbog rastućeg značaja ove vrste kao štetne u poljoprivredi, u SAD-u raste broj testiranja osetljivosti H. halys prema insekticidima. Utvrđeno je da se efikasna zaštita jabuka može obezbediti primenom neonikotinoida i piretroida, čija je dužina delovanja ograničena. Prezimele populacije su osetljivije na insekticide od jedinki nove generacije koje se razvijaju kasno u vegetacionoj sezoni. Generalno, štete u voćnjacima od H. halys mogu biti ublažene povećanjem primene insekticida, ali, to će poremetiti postojeće programe integralne zaštite, prouzrokujući masovne pojave sekundarnih štetočina, kao što su crveni voćni pauk, krvava vaš jabuke i kalifornijska štitasta vaš. Prema rezultatima, efikasna zaštita povrća od stenice H. halys može se ostvariti primenom više folijarnih insekticida, uključujući piretroide (bifentrin, permetrin i fenpropatrin), neonikotinoide (dinotefuran) i acefat (na paprici). Neonikotinoidi primenjeni zalivanjem ili putem hemigacije obezbeđuju 14-dnevnu zaštitu paprike i paradajza. Dodatna prednost je u tome što su neka od ovih ulja (karanfilić, matičnjak, ruzmarin i geranium) i sintetičkih komponenti (eugenol) na listi dozvoljenih biopesticida. Prema tome, ona bi se mogla formulisati sama ili u kombinaciji sa inertnim materijama i u odgovarajućim dozama primenjivati pogodnim rasprskivačima u cilju odbijanja ove opasne invazivne stenice, bilo od biljaka, bilo od objekata za prezimljavanje. Kod nas se upotrebljavaju preparati na bazi aktivne materije deltametrin.