OPORTUNITENTNI TROŠKOVI

ОПОРТУНИТЕНТНИ ТРОШКОВИ У ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ
У савременим условима пословања, алоцирање ресурса подразумева комплексност у оптимизацији расположивих фактора,  у циљу максимизације економске и друштвене ефикасности. Овакав императив, заснован на принципима рационалног избора, посебно је релевантан у аграрном сектору, где се сусрећу специфични изазови.

У пољопривредној производњи, нарочито на пољопривредним газдинствима, задржао се традиционални приступ валоризације резултата пословања, који не инклудира трошкове који се не евидентирају у рачуноводственој евиденцији, односно занемарује имплицитне трошкове, а примат и једину релевантност заузимају експлицитни,  а при чему се велики део ресурса  користи без директног плаћања. Један од кључних, често занемарених трошкова јесу опортунитентни трошкови. Премда је економски релевантан показатељ, остаје ван финансијских извештаја, а његово неприказивање може довести до погрешних економских конклузија и ирационалних одлука у домену алокације фактора производње и ресурса.

Опортунитентни трошак се дефинише као вредност пропуштене користи када се одређени ресурс ангажује у једној активности уместо у алтернативи. То је заправо трошак пропуштене добити која је могла бити остварена инвестирањем у неки други пројекат. Овакво схватање Friеdrich-a von Wieser-a из 1889. године коју је првобитно разрадио у делу „Природна вредност“ мора бити инкрементирано и у аграрној политици Србије.

У контексту пољопривредне производње, импликације опортунитентних трошкова се могу односити на различите факторе производње:

• Земљиште у својини које се користи за пољопривредну производњу, могло је бити дато у закуп и тако доносило ренту;
• Радну снагу чланова домаћинства која се не евидентира као трошак, а има своју тржишну вреност, чије би ангажовање код послодавца резултирало зарадом на тржишту рада;
• Сопствена маханизација и објекти (штале, амбари, силоси и др.) користе се без плаћања и без рачунања амортизације, а могу доносити приход изнајмљивањем, тј давањем у закуп. Овај имплицитни трошак ренте је еквивалентан износу који би се остварио њиховим изнајмљивањем на тржишту;
• Капитал уложен у пољопривредну производњу, уместо у алтернативну инвестицију, рецимо у хартије од вредности чије би мерило опуртунитетног трошка представљала пропуштена камата, или пласирање новчаних средстава у алтернативну инвестицију, где би ROI или ROR били еквиваленти опортунитетног трошка.

Инкорпорирање опортунитентних трошкова не захтева комплексне калкулације нити ангажовање рачуноводствених и финансијских стручњака, већ фундаменталну промену парадигме у начину размишљања индивидуа. Развијање свести о економској вредности свих ресурса (земљишта, радне снаге, мeханизације и објеката, капитала), не само оних који су књиговодствено евидентирани, омогућава реалније планирање и тачнију процену очекиваног финансијског ефекта улагања и смањење могућности за несолвентно улагање.

Примена обрачуна опортунитентних трошкова омогућава оптимализацију производног портфолија и алокације ресурса на нивоу газдинства, а у циљу идентификације неефикасног улагања, при чему се морају  узети у обзир локални услови и  регионално тржиште.

Укључивање опортунитентних трошкова у обрачун економског резултата пословања пољопривредне производње на пољопривредном газдинству егзактно представља важан корак ка унапређењу економске рационалности. Његово разумевање и примена треба да буду интегрални део едукације савремених пољопривредних произвођача, као основа за стратешко управљање у условима тржишне економије са високом конкурентношћу.

Арета Ракић, дипл.екон.

саветодавац за рурални развој

ПССС Крушевац