Principi uzimanja uzoraka

Da bi se shvatio značaj pravilnog uzimanja uzoraka mora se poći od krajnjeg cilja a to je vrednovanje kvaliteta materijala,za vrednovanje kao osnovni podatak služi informacija do koje se dolazi odgovarajućim karakterisanjem uzoraka.

Karakterisanje uzoraka obuhvata njihovu pripremu za analizu i obradu eksperimentalnih podataka dobijenih analizama radi dobijanja ispravne informacije.

Od čitavog niza postupaka uzimanja uzoraka dva su granična

1.Uzimanje jediničnog uzorka

2.Uzimanje prosečnog uzorka

U prvom slučaju ne postoje posebna pravila kojima se definiše metodologija uzimanja uzoraka.Jedinični uzorak se uzima po slobodnom izboru.Krajnja informacija se odnosi samo za dati jedinični uzorak pa i vrednovanje ima isti značaj.

Drugi slučaj je opštiji,značajniji i komplikovaniji,pa je metodologija uzimanja uzoraka definisana veoma strogim propisima.

Pravila za uzimanje uzoraka se mogu iskazati sledećim pitanjima.

1.Zašto

2.Ko

3.Kako

4.Kakav je uticaj uslova na postupke uzimanja uzorka

1.Razlog zašto je bitno razmotriti postupke uzimanja uzoraka je radi kontrole stanja tehnološkog procesa i kontrole kvaliteta materijala.

2.Kada se radi o kontroli kvaliteta materijala kao robe u prometu uzorke uzima komisija koju čine ovlašćeno stručno lice,prestavnik prodavca i prestavnik kupca.

3.Treće pitanje ima smisla samo ako se na osnovu osobina uzorka vrednuje kvalitet cele količine materijala.S obzirom na to da se u kontorli kvaliteta i analizi namernica radi o populacijama sa praktično bezkonačnim brojem elemenata i uglavnom kontinualnim veličinama,konačno karakterisanje populacija preko njihovih stvarnih srednjih vrednosti,i ostalih karakteristika populacije praktično nije moguće.

4.Pod uslovima koji mogu imati uticaja na uzorkovanje obično se podrazumevaju

1.Pritisak

2.Temperatura

3.Raspodela mase u prostoru

4.Rapodela mase u vremenu

5.Ostale specifične veličine kao što su vlaga,uticaj svetlosti i isparljivost

Na karakteristike čvrstih uzoraka u principu nema uticaja ni pritisak ni temperatura,karakteristike tečnih uzoraka su u funkciji temperature,a karakteristike gasovitih uzoraka zavise od oba faktora.

Na osnovu namernice veoma je teško zaključiti o kom agregatnom stanju se radi.