Zelena povrćarska stenica (Nezara viridula) spada u značajne polifagne štetočine koje napadaju veliki broj povrtarskih, ali i ratarskih i voćarskih kultura. Odrasla stenica duga je 12–15 mm, jarko zelene boje, a u jesen može poprimiti smeđkastu nijansu. Prezimljava kao odrasli insekt u zaklonjenim mestima – ispod biljnih ostataka, u korovu ili skloništima u blizini useva. U našim uslovima razvija dve do tri generacije godišnje.
Najčešće napada paradajz, papriku, pasulj, soju, kupus, krastavac i jagodu, a hrani se i na brojnim korovskim biljkama. Štete nastaju sisanjem biljnih sokova iz plodova, mahuna i mladih izdanaka. Na plodovima paradajza i paprike pojavljuju se žućkaste tačke oko mesta uboda, a tkivo ispod njih postaje smeđe i sunđerasto. Kod pasulja i soje dolazi do deformacija mahuna i lošijeg kvaliteta zrna. Osim direktnih oštećenja, stenica može preneti i različite patogene organizme.
Mere zaštite:
- Preventivne: redovno uklanjanje korova, posebno leguminoznih vrsta; uništavanje biljnih ostataka nakon berbe; izbor tolerantnih sorti; gajenje ranijih sorti koje izbegavaju period najveće brojnosti stenica.
- Biološke: očuvanje prirodnih neprijatelja (parazitske ose Trissolcus basalis, bubamare, bogomoljke) izbegavanjem neselektivnih insekticida.
- Mehaničke: ručno sakupljanje u manjim zasadima, praćenje populacije pomoću žutih lepljivih ploča.
- Hemijske: primena insekticida na bazi deltametrina, lambda-cihalotrina, u periodima kada broj stenica pređe ekonomski prag štetnosti (1–2 stenice po biljci ili 10–15% oštećenih plodova). Preparati se primenjuju u jutarnjim ili večernjim satima, uz poštovanje karence i rotaciju aktivnih materija radi sprečavanja rezistentnosti.
Pravovremeno praćenje brojnosti i kombinovanje preventivnih, bioloških i hemijskih mera ključ su uspešne zaštite povrtarskih useva od Nezare viridule.
Dušan Mladenović, dipl.inž.polj.
Dušan Mladenović
Dušan Mladenović