Sorte dunje Robusta i Makrena

Dunja je voćna vrsta za koju proizvođači stalno iskazuju zainteresovanost što je i opravdano obzirom na njenu pogodnost za razne vidove prerade kako na samom gazdinstvu tako i u prerađivačkoj industriji. Iako se preradom spravljaju slatka, kompoti, sokovi a ima i onih koji je vole konzumirati u svežem stanju čini se da trend proizvodnje a i potrošnje rakije dunjevače ne opada u našoj zemlji. Sledi prikaz dve sorte o kojima se može razmišljati u budućnosti, jedna potiče iz Nemačke a druga je nastala oplemenjivačkim radom naših stručnjaka u Srbiji.

Dunja Robusta (Cydora Robusta, upisana u Registar priznatih sorti 2023. god.) ima krupne plodove koji teže do 600 grama. Plodovi su zlatnožute boje, sa glatkom i sjajnom pokožicom, atraktivnog izgleda. Meso plodova je čvrsto, sočno i aromatično, sa prijatnom slatko – kiselkastom notom. Ima  mišljenja da joj aroma nije tako izražena kao kod Leskovačke dunje. Sazreva u oktobru, plodovi su čvrsti i dobro se drže tokom skladištenja. Inače sorta je snažnog stabla i bujnog porasta pa se preporučuje sadnja u razmaku 5 x4 m  ili sl. da bi se obezbedila dobra ventilacija i dovoljno prostora za rast. Sorta se odlikuje visokom otpornošću na bolesti, uključujući bakterijsku plamenjaču i moniliju i upravo zbog ovog podatka povećano je interesovanje proizvođača za ovom sortom. Takođe spada u samooplodne sorte pa joj nije neophodan oprašivač.

Dunja Makrena nastala je ukrštanjem češke dunje i leskovačke dunje i priznata je  za novu sortu 2025. godine. Sorta ima stablo srednje bujnosti sa okruglastom krunom. Skeletne grane se odvajaju pod širokim uglom. Cvetanje se odvija u srednjem terminu, a fenofaza cvetanja traje od sedam do deset dana. Sorta je samooplodna. Ulazi rano u period plodonošenja i odlikuje se dobrom i redovnom rodnošću. Ispolјava umerenu otpornost prema niskim temperaturama i suši a u prirodnim uslovima zaražavanja pokazuje srednji stepen tolerantnosti prema najznačajnijim prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Plod je srednje krupan, prosečne mase oko 230 g, okruglastog oblika. Pokožica je glatka, nežne teksture, žute boje, prekrivena finim dlačicama. Semena kućica je mala a mezokarp je krem žute boje, čvrst, srednjezbijene i sitnozrnaste strukture. Prosečan sadržaj rastvorlјivih suvih materija iznosi oko 16%, ukupnih šećera 9%, invertnih šećera 7,6%, saharoze 1,25% i ukupnih kiselina 0,86%. Plod je pogodan za konzumaciju u svežem stanju kao i za preradu. Može se čuvati do kraja marta bez pojave potamnjenja mezokarpa i gubitka sočnosti. Plodovi sazrevaju polovinom oktobra, u slično vreme kada i plodovi sorte leskovačka dunja.

Sorta Makrena se odlikuje ranom, redovnom i visokom rodnošću i preporučuje se za intenzivnu proizvodnju u zasadima dunje. Navodi se da sorta ima dužu vegetaciju i kasno odbacivanje lišća pa treba pažlјivo planirati agrotehničke mere posebno đubrenje, da ne bi došlo do produžetka vegetativnog rasta letorasta i njihovog potencijalnog izmrzavanja tokom zimskog perioda.