PRAVILNA I PRAVOVREMENA BERBA DUNJE

<p style=”font-weight: 400;”>Plodovi dunje beru se od kraja septembra do kraja oktobra meseca. Ali, to ne znači da dunje mogu odmah da se jedu. Pravi ukus i zrelost dostižu tek za jedan do dva meseca posle berbe. Naime, kod dunje, kao i kod ostalih voćnih vrsta, postoje dva stepena zrelosti ploda, a to je  fiziološka ili botanička i potpuna ili konzumna zrelost.</p>
<p style=”font-weight: 400;”> Plodovi ove voćne vrste su fiziološki zreli kad dostignu maksimalnu krupnoću za određenu sortu, dobiju žućkastu (žutu) boju, karakterističnu za sortu, i kada se lako otkidaju sa rodnih grančica.</p>
<p style=”font-weight: 400;”>U kom stepenu zrelosti će se oni brati zavisi od namene plodova. Ako se plasiraju kao stono voće za maloprodaju tada ih valja  brati u fiziološkoj zrelosti, a ako se upotrebljavaju za preradu s grana se skidaju u punoj, konzumnoj zrelosti. Bitno je da se nikako ne beru pre fiziološke zrelosti, jer, ako se uberu ranije, nastaju veliki gubici, kvalitet je slabiji, ne mogu se dugo čuvati, a ako se čuvaju značajno je veći gubitak mase (kalo).  S druge strane, kada se sa berbom zakasni, štete takođe mogu biti velike još u voćnjaku. Svakim danom kašnjenja s berbom dunje preekomerno otpadaju, intenzivnije se razvijaju fiziološke bolesti kao što su posmeđivanje mesa, gorke pege, trulež i dr. Iskusni voćari koji ove voćke dugo gaje dobro znaju kada je pravo vreme za berbu, a određuju ga po boji pokožice (koja se postepeno menja od zelenožute u bledožutu), lakoći odvajanja plodova od grane, kao i boji semenjače koja treba da bude tamnomrka. Bolji poznavaoci fiziologije ove voćne vrste to određuju na osnovu broja dana od punog cvetanja do tehnološke zrelosti ploda, odnosno takozvanog klimakterijskog maksimuma disanja. Jedan od pokazatelja da je stigao pravi momenat za berbu je i lakoća skidanja malja s ploda jer se one s zelenih plodova teže uklanjaju.</p>
<p style=”font-weight: 400;”> Kao i većinu voća i dunje treba brati po lepom i suvom vremenu a berbu započeti  od donjih grana i postepeno prelaziti na više, čime se otpadanje plodova svodi na najmanju meru. Dunje se beru rukom, a ponekad i pomoćnim spravama, odnosno beraljkama. Rukom se beru tako što se plod uhvati celom šakom pa malo podigne i uvije i tako odvoji od grančice. Treba ih brati pažljivo jer je ovo voće vrlo osetljivo na udarce, pazi se da se ne povređuje noktima, jer kroz svaku ozledu u plod ulaze paraziti, prvenstveno izazivači truleži, ali i drugi patogeni.</p>
<span lang=”EN-GB”>Povrede na plodovima mogu se izbeći ako se obrani plodovi stavljaju u korpe obložene talasastom hartijom, čime se oni štite od mehaničkih oštećenja. Pri berbi valja  voditi računa da se ne lome grane i grančice koje nose plodove, jer će se na njima formirati rodni pupoljci za narednu vegetaciju. Za berbu visokih stabala koriste se merdevine, po mogućstvu dvokrake. </span><span lang=”sr-Cyrl-RS”>Jedan radnik za osmočasovno radno vreme može da nabere od 700 do 1200 kg plodova u zavisnosti od krupnoće ploda, rodnosti i bujnosti stabla. </span><span lang=”EN-GB”>Posle berbe dunje ne treba ostavljati na suncu, već ih odmah skloniti u hladovinu dok se ne steknu uslovi za iznošenje iz voćnjaka. Ako se koriste kao sveže voće pakuju se u ambalažu od drveta, odnosno u holandeze u kojima su složene u jednom sloju. Plodovi druge klase ili oni namenjeni preradi mogu se prevoziti i u rinfuzu, u boks paletama ili plastičnim jabučarima.</span>