Faktori kvaliteta hrane

Kvalitet svih namernica definiše se na osnovu objektivno i precizno utvrđenih podataka,zbog toga se sve češće umesto do sada korišćenih termina koristi termin faktori kvaliteta.

Faktor kvaliteta naglašava objektivan prikaz pri ispitivanju i definisanju kvaliteta proizvoda što je osnova aktuelnih pristupa.

Pri uvrđivanju kvaliteta prehrambenih proizvoda nije uvek potrebno ispitati sve elemente faktora kvaliteta.

Sve zavisi od ukazanih potreba ali se najčešće u praksi ispituju samo odabrani faktori kvalieta koji se nalaze između procesa proizvodnje i neposredne potrošnje i utiču kako na kvalitet proizvodnje tako i na kvalitet proizvoda.

Kvalitet proizvodnje zavisi pre svega od upotrebljenih sirovina gde imamo osnovne i pomoćne,ambalaže i realizacije tehnoloških procesa proizvodnje.

Kada govorimo o aspektima kvaliteta prehrambenih proizvodima veoma je važno obezbediti punu higijensku-toksikološku ispravnost jer je to najvažniji uslov da se pristupi utvrđivanju odnosno analizi stanja kvaiteta,da se osnovni i pomoćni materijali tretiraju kao sirovine za dalju obradu i preradu,te da se u vidu gotovih proizvoda,dakle kao roba,realizuju na tržištu.Takođe opšti higijenski zahtevi se pre svega odnose na mikrobiološku ispravnost gde su danas u svetu dosta prošireni i podrazumevaju obavezu proizvodnje namernica koje su sa higijensko-toksikološkog aspekta potpuno bezbedni po zdravlje ljudi.

Pored ovoga imamo i tehnološke faktore koji imaju značaj za industrijske pogone u kojima se vrši obrada i prerada različitih osnovnih sirovina,podrazumevaju faktore koji opredeljuju kvalitet osnovnih i pomoćnih sirovina.

U pogledu nutritivnih faktora,većina namernica biljnog ima veoma dobar osnovni hemijski sastav,solidan izvor mineralnih materija i vitamina a budući da sadrže šećere,masti ili ugljene hidrate imaju i zadovoljavajuću energetsku vrednost.

Senzorni organoleptički faktori u kojima spada izgled,izgled preseka boja i njena održivost,miris,ukus,tekstura i sočnost.

Tržišno-potrošački faktori čine pre svega ponuda,tražnja i cena proizvoda,socijalna struktura,kupovna moć,običaji nekog područija i stečene navike potrošača.

Sve se može svesti na to da prehrambeni proizvodi po kvalitetu i ceni budu što dostupniji potrošaču i da u najvećoj mogućoj meri odgovore zahtevima kupaca.