Pozitivni i negativni efekti klimatskih promena

Позитивни и негативни ефекти климатских промена у ратарској производњи

Иако климатске промене углавном изазивају често забринутост, у ратарској производњи могу донети и неке позитивне ефекте, посебно ако се пољопривредни произвођачи прилагоде новим условима. Ево неколико примера:

1)Продужење вегетационе сезоне:

-Више топлих дана током године омогућава дужи период раста биљака;

-Могуће је гајење нових култура које раније нису успевале у одређеним регионима.

2)Већа потреба и могућност за наводњавање:

-Климатске промене подстичу развој система за наводњавање, што може повећати приносе;

-Постоје субвенције и подршка за пољопривреднике који желе да инвестирају у наводњавање.

3)Прилагођавање сортимента и плодореда:

-Увођење отпорнијих сорти и хибрида краће вегетације може побољшати ефикасност производње;

-Промене у плодореду могу допринети бољој искоришћености земљишта и смањењу болести.

4)Технолошке иновације:

-Коришћење дронова за правовремено уочавање болести;

-Примена биостимулатора и прецизне агротехнике за бољу заштиту и раст усева.

5)Регионалне предности:

-У неким деловима Србије очекује се да ће озими усеви имати користи од блажих зима и дуже вегетације.

Климатске промене доносе низ изазова за ратарску производњу, посебно у регионима попут Србије. Ево највећих негативних ефеката који се све чешће јављају:

1)Екстремне временске непогоде:

-Топлотни таласи смањују клијавост и оштећују младе биљке;

-Суше доводе до смањења приноса и квалитета усева;

-Поплаве и олује уништавају усеве и инфраструктуру.

2)Недостатак воде:

-Без наводњавања, производња постаје неодржива у многим регионима;

-Промене у падавинама отежавају планирање сетве и ђубрења.

3)Деградација земљишта:

-Долази до смањења плодности земљишта због ерозије и губитка хранљивих материја;

-Тежа је апсорпција хранива и воде.

2)Повећан притисак болести и штеточина:

-Више топлих дана погодује размножавању штеточина и појави нових врста штеточина;

-Нове болести се јављају у регионима где раније нису биле присутне.

3)Нестабилност приноса:

-Варијабилни временски услови узрокују велике разлике у приносима између година;

-Теже је планирати производњу и остварити стабилан приход.

4)Потреба за прилагођавањем технологије:

-Стандардне агротехничке мере више нису довољне – потребна је прецизна и флексибилна технологија;

-Увођење нових сорти, плодореда и система наводњавања захтева додатна улагања.

Климатске промене представљају један од највећих изазова савременог доба, са широким спектром последица које утичу на природу, друштво и економију. Иако се понекад могу уочити одређени позитивни ефекти, они су ретки и краткорочни. С друге стране, негативни ефекти су бројни и озбиљни. Зато је од суштинске важности да се климатским променама приступи одговорно и системски јер само заједничким напорима можемо ублажити последице и обезбедити здраву и стабилну будућност за наредне генерације.

Милица Попадић, саветодавац за ратарство

ПССС ,,Пољосавет“ доо Лозница