Bakteriozno izumiranje koštičavih voćaka

Бактериозно изумирање и рак-ране коштичавих воћака је болест која је распростањена широм света, и сматра се да њен проузоковач Pseudomonas syringae представља једног од најштетнијих патогена воћака. Први пут је описан као патоген јоргована у Холандији. Данас је широко  распрострањен у свету (космополит) и заражава велики број воћних врста.</p>
Pseudomonas syringae  је у Србији потврђен као патоген кајсије, крушке, јабуке, шљиве, вишње, трешње, брескве и малине. Проучавањем изолованих сојева закључено је да као патоген воћака доминира патоген варијетет syringae a изолати пореклом из некротичног ткива пупољка трешње и шљиве припадају патогеном варијетету morsprunorum.

Бактерија се током периода мировања одржава у тзв. рак-ранама на оболелим гранама и пупољцима воћака на којима се често и не уочавају симптоми болести. С пролећа се развија на површини листова и цветова воћака (епифитна популација), при чему одсуствује појава симптома болести. Епифитна популација бактерије је веома важан чинилац у настанку инфекције и при влажном и прохладном времену током цветања се остварује зараза цветова. Инфекција вишегодишњих грана се може остварити и преко рана насталих приликом резидбе или механичким путем (град и штетни инсекти). Показало се да највеће штете настају уколико се резидба обавља током октобра и децембра, а да су занемарљиве када се резидба обавља током марта и априла или током лета. Бактерија се у епифитној фази одржава на површини биљних органа током целог вегетационог периода, али је њена бројност највећа током пролећа и јесени. У јесен, инфекција воћака се остварује преко свеже озлеђеног ткива насталог приликом опадања лишћа и у пукотинама грана и гранчица.

Сузбијање Pseudomonas syringae  подразмева интегрални приступ који укључује примену агротехничких, помотехничких, механичких и хемијских мера заштите. Агротехничке мере подразумевају коришћење здравствено исправног садног материјала и резидбу воћака што касније током периода мировања или примењивати летњу резидбу. Приликом резидбе неопходно је извршити дезинфекцију алата. Хемијска заштита укључује примену препарата на бази бакра из бакарног оксихлорида у јесен, са циљем да се заштите озледе ткива настале током опадања лишћа и пукотине грана и гранчица, јер то су управо места где овај патоген презимљавa. Примена ових препарата се, поред јесењег третирања, препоручује и у рано пролеће. Ови третмани би значајно могли смањити бројност епифитне популације бактерија, која има важну улогу у епидемиологији бактерије.