Faze i tok jagnjenja ovaca

                                                                                  Фазе и ток јагњења оваца

Јагњење се физиолошки може поделити у три фазе. Прву фазу, која траје 1 до 24 сата, и која није пропраћена израженим спољним знацима, карактеришу мишићне контракције лонгитудалних и циркуларних мишићних влакана зида матернице. У другој фази, која је видљива, матерница се отвара, долази до контракција трбушних мишића и дијафрагме те до истискивања плода. Сама фаза истискивања јагњади може трајати од 30 до 40 минута па све до 10 сати, што зависи од редоследа јагњења, величине легла те развијености јагњади и тока јагњења. У трећој фази избацује се плацента (1 до 2 сата након јагњења). Последња фаза је инволуција (обнављање слузнице) материце која траје око 30 дана. Пре јагњења овци се повећава виме (налива), касније натиче, на додир је тврдо и набрекло. Непосредно уочи јагњења овца је немирна, издваја се од осталих, тражи мирнији кутак, копка ногама, загледа у трбух, окреће се, наизменично леже и устаје, напиње се, подиже горњу усну и стење, понекад блеји и шкрипи зубима.

Код јагњења на пашњаку, овца која се јагњи издваја се из стада, и јагњи се сама. Након што јагње устане, полиже га и заједно иду за стадом. Постоји  мишљење да се овце чешће јагње током ноћи него по дану. Међутим, научна сазнања о томе доста су опречна. Постоје тврдње да се нпр. мерино овце значајно чешће јагње ноћу, за разлику од месних типова и пасмина оваца које се више јагње током дана. Сматра се да је физичка и метаболичка активност овце јако важна за постизању „пика јагњења“.

Јагњење почиње трудовима. Прво из вулве излази водењак који најчешће пуца сам, ако не треба га пробити, затим (чешће) предње ноге (у 75% случајева) и на њима положена глава јагњета, труп те задње ноге. Нормално јагњење је када јагње излази напоље предњим ногама и главом, а и када изађу напоље прво задње ноге. По табанима јагњета може уочити којим положајем (предњим или задњим) јагње клизи из овце јер су табани предњих ногу окренути доле, а задњих горе. Већина оваца ојагњи се у лежећем положају, а није необично и стојећи. Ако овца јагњи више јагњади, брзо након првог треба очекивати следеће јагње. У случају да се овца при јагњењу предуго мучи, а јагње не иде напоље, треба је одвојити од осталих оваца, поставити на суву простирку те са претходно опраним и кремом намазаним рукама (обвезно с кратким ноктима да се овца не повреди) проверити правилност положаја плода. Најчешће, будући да су овце уске, произвођач помаже само прстима јер не може увући целу шаку. Треба бити стрпљив и пажљив те настојати да се помогне а да се при томе не повреди овца или јагње. У случају да проблем не можете решити сами треба затражити помоћ стручне особе (ветеринара).

Овца, ако се јагњила лежећи, брзо устаје, прилази јагњету, њушка га и лиже подстичући му успостављање властите терморегулације. У случајевима тежег јагњења, када је овца изморена и исцрпљена може се догодити да овца након јагњења не покушава устати и остаје лежати. Тада је треба пустити да се одмори, а не присиљавати је, ударајући и навлачећи, да устане. Тек ако не устане након одређеног времена треба проверити зашто не устаје и помоћи јој. Овце су добре мајке и без проблема прихватају своју јагњад. Међутим, понекад се догоди да поједина грла не прихвате јагње (при јагњењу у стаду, млађе овце…). Код младих шиљежица и оваца, при првом јагњењу, догађа се да су након јагњења овце престрашене и збуњене те не препознају јагњад, али их најчешће брзо прихвате када их треба издвојити у засебан простор. Стога, такве овце, заједно с њиховом јагњадима, треба одвојити у засебне просторије.