Navodnjavanje soje

Соја води порекло из влажног и топлог климатског подручја, зато биљке имају велике потребе у води, али не захтева воду током целог вегетационог периода. Релативно мала количина воде је потребна за ницање и почетни пораст младих биљака. Потреба за водом расте како одмиче вегетациона сезона и достиже максимум од цветања до периода наливања зрна. Соја може дати задовољавајући принос и при количини водених талога од 200 mm, али под условом да су они током лета правилно распоређени. Услед глобалне промене климе, сигурна производња соје је могућа уз наводњавање.

Да би семе могло да клија потребно је да упије 120 – 140 одсто влаге од сопствене тежине. За нормалан раст и развој тражи подручја с минималним годишњим падавинама између 600 – 700 mm.

Оптимална влажност земљишта током цветања соје омогућава да биљке формирају велики број махуна. Ако суша наступи након овог периода, може доћи до одбацивања већ формираних махуна и слабијег наливања зрна и превременог зрења. Када је реч о наводњавању соје, уз временске услове потребно је знати која је количина воде потребна соји у којој фази развоја. Обично се са наводњавањем соје започиње са почетком цветања и то траје све до краја наливања зрна. Заливни режим је потребно ускладити са количином падавина и као најпоузданији показатељ за наводњавање соје , показала се влажност земљишта. Заливни режим треба да је довољно флексибилан, како би ишао у корак са временским приликама и обезбедио оптималну количину воде у критичним фазама развоја соје.

Стратегија заливања: након ницања и током раног вегетационог раста, влажност земљишта треба одржавати на 50 % пољског водног капацитета. Такви услови  стимулишу интензиван пораст кореновог система и спречавају прекомеран раст вегетативне биомасе.

Током цветања и наливања зрна, влажност треба одржавати на 60-70% пољског водног капацитета, јер је то најосетљивији период за формирање приноса и суша у том периоду узрокује значајне губитке. Сума водених талога, која је потребна током јуна, јула и августа износи 300 – 350 mm. критичан период биљака за водом износи од 50 – 70 дана, зависно од сорте, зато се соја сврстава у скупину биљака, које не подносе сушу.

На крају наливања зрна, соји је потребно мање воде и током сазревања биљака отпушта вишак воде. Обично је довољно 2-3 циклуса заливања соје током вегетационог периода, док је у екремно сушним годинама потребно и више. Уколико се због дефицита воде или неких техничких разлога може применити само једно заливање, онда га је најбоље обавити у фази почетка пораста махуна, јер тада даје највећи ефекат. Наводњавање вештачком кишом применом тифона и система са распрскивачима за мања пољопривредна газдинства може да нађе пуну примену, јер омогућује реализацију мањих заливних норми, више утиче на микроклиму и делује освежавајуће на биљке, што је од посебног значаја код соје.

Сања Миловановић