SUŠENE BOROVNICE

SUŠENE BOROVNICE

Sušenje voća se kod nas u Srbiji obavlja pretežno u sušarama koje su različite po konstrukciji i kapacitetu. Prednost imaju savremenije sušare u kojima se postiže ujednačeno i kvalitetno sušenje voća.

Sušenje na suncu je manje značajno za sušenje robe namenjene tržištu, a isto tako i primitivnije sušare koje daju lošiji kvalitet sušenog voća (ukus i miris na dim i sl.).

Za sušenje se koriste apsolutno zdrave, čiste i zrele bobice borovnice, koje su ubrane po lepom vremenu i koje su nakon berbe probrane i sortirane. U okviru pripreme sirovine za sušenje, borovnice se peru u mlakoj vodi i ostavljaju na čistom mestu da se procede i prosuše. Ovako pripremljene borovnice će imati lepu boju i sjaj posle sušenja, a takva roba se bolje finansijski plaća na tržištu i lako se skladišti.

Samo sušenje treba da se obavlja najpre na nižoj temperaturi (oko 45°C), a zatim se temperatura povećava tako da se sušenje završava na oko +70°C. Računa se da se normalnim sušenjem od 100 kg svežih borovnica dobija 18–19 kg sušene borovnice.

Po završetku procesa sušenja, voće se ponovo sortira i odstranjuju se sve strane primese i eventualno presušeni plodovi ili delovi plodova. Ako je potrebno obavlja se i sumporisanje.

Brojna ispitivanja ovog bobičastog voća daju izvanredne rezultate. Кao prvo, od 40. raznih vrsta plodova voća i povrća, borovnica je proglašena za najbogatiji izvor antioksidanata. Pored toga, istraživanja su pokazala da borovnica usporava proces starenja,  blokira početnu fazu za razvoj karcinoma, poboljšava vid, kao i cirkulaciju, pomaže u kontroli dijabetesa itd.

Sušene bobice sadrže flobatanin, mešavinu raznih antocijanskih heterozida koji soku od borovnice daju boju, zatim šećere, organske  kiseline (uglavnom limunsku i jabučnu kiselinu), pektin, vitamin C, karoten… List sadrži pirokatehinske tanine, arbutozide, kao i nekoliko flavonskih heterozida.

Sušene borovnice koje se stavljaju u promet, moraju ispunjavati sledeće uslove:

• da imaju aromu i boju svojstvene za sušenu borovnicu;
• da nemaju miris i ukus presušenih borovnica ili drugi strani miris i ukus, i da nemaju mrlja;
• da nisu plesnive niti zagađene mehaničkim ili biološkim nečistoćama i da ne sadrže insekte ili njehove delove iz bilo kojeg stadijuma razvitka;
• da ne sadrže više od 20% vode, ni više od 0,05% peska;
• da nisu posipane stranim materijama (skrob, šećer i sl.);
• da posle potapanja u vodu pokazuju dobru sposobnost bubrenja i da dobiju miris i ukus sveže borovnice.

Srđan Čalić, spec.str.inž. prehrambene―tehnologije