Ishrana Koza

Козе за производњу млека имају веома важну улогу у обезбеђењу анималних протеина, пошто већина домаћинстава може држати једну или две козе. Производња млека код коза се може брзо повећати. Добра коза може произвести 800 l млека у току једне лактације.

Коза је несумњиво први доместицирани преживар. Погрешно је мишљење да могу успевати у условима исхране који нису довољни за говеда и овце. Коза је веома пробирљива у својој исхрани. За козу су прихватљива бројна хранива, али нису за сваку животињју. Са друге стране, козе обично одбијају храну запрљану од стране других животиња. Козе нерадо користе једноличну храну и дају предност селекцији из већег броја различитих хранива. Апетит козе за одређено концетровано храниво или смешу концетрата, кад се даје у количини воћој од 0,5 – 1 дневно, често пута опада за краће време. Козе праве разлику између горког, слатког и киселог укуса и показују већу толеранцију за горак укус хране од говеда. Због веће толеранције за горак укус, као и давању предности широком спектру различитих хемиских једињења, козе конзумирају веци број биљних врста од оваца или говеда. Козе конзумирају одређене биљне врсте у пуној зрелости, а одбијају исте у другим фазама. Користе велики број различитих хранива у исхрани, тако да не постоји најподесније храниво. Конзумирају неколико хранива која нису укусна за овце или говеда.

Коза знатно радије брсте него што пасе. Највећи део конзумирања хране одвија се у току дана, док се око 80% пеживања одвија ноћу. На конзумирање хране утичу следећи фактори:

• Тип и квалитет хране
• Количина расположиве хране
• Телесна маса животиње
• Ниво производње млека
• Учесталост храњења

На обронцима са великим учешћем кабастих хранива, конзумирање је ограничено физичким капацитетом органа за варење. Зато је количина конзумиране хране одређена величином дигестивног тракта, брзином пролаза хране кроз органе за варење и размаком јединица суве материје у цревном тракту.

Пролаз честица хране кроз црева је бржи код коза него код оваца или говеда.

Запремина дигестивног тракта слична је oдносу телесне масе коза, као и оваца. Утврђено је да козе конзумирају више суве материје по јединици телесне масе од овце, нарочито кад су конзумирале оброке са високим садржајем  влакана.

Коза конзумира 3,5 – 5 % суве материје од своје телесне масе. Међутим, конзумиранје се повећава кад се коза храни са малом количином хране и у честим интервалима, а нарочито ако даје друга храна, коју коза радо конзумира. Коза има сразмерно веће руно од других преживара, због којег може да користи велике количине хране у току једног дана, а нарочито кабасте са стабљиком. Ефикасније варе кабасту храну од других преживара. Међутим, када се хране са кабастом храном високог квалитета нису ефикасније у варењу од оваца и говеда, али су користе кабасту храну ниске хранљиве вредности.

Максимално конзумирање суве материје код коза у лактацији варира између 4 и 7 % од телесне масе за индивидуално држање коза, а у зависности од типа хране и нивоа млечности.