Didymella applanata Prouzrokovač kestenjaste pegavosti izdanaka maline

Didymella applanata
Prouzrokovač kestenjaste pegavosti izdanaka maline

Ovo je u našim uslovima najznačajnija bolest u zasadima Malina i prisutna je u svim rejonima gde se gaji malina.Ovaj patogen se javlja zavisno od vremenskih uslova svake godine.Glavni uzrok pojave jesu česte kiše u proleće i tokom leta, odnosno padavine koje utiću na intezitet pojave ovog prouzrokovača bolesti.Veoma je važno da li su izdanci jednorodni ili dvoredni.Praksa je pokazala da su dvoredni izdanci otporniji od jednorodnih zbog svojih bioloških osobina i same prirode ove bolesti naročito u našim uslovima.
Ovo oboljenje izdanaka maline javlja se najćešće krajem juna početkom jula,i to najčešće na samim listovima jednogodišnjih izdanaka.Infekcija se uglavnom javlja po rubovima listova u vidu oivičenog žutila koje se dalje širi prema nervaturi lista,sa povoljnim vremenskim uslovima(kišno vreme) tkivo lišća nekrotira pa se golim okom mogu primetiti karakteristični oblik u u vidu slova V.Oko samih pega javlja se tkz oreol odakle se dalje širi.
Ova mikoza se dalje sa lišća širi kroz lisnu dršku dalje na tkz.noduse dok se lisne peteljke povijaju prema zemlji i pre vremena zaraženo lišće na njima suši se.Na zahvaćenim izdancima javljaju se tamne pege kestenjastobraon boje veličine do 5cm koje se dalje šire oko pupoljaka i duž samih internodija.Neke od sorti koje su naročito osetljive su:polka,polana i miker.Zaraženi izdanci nemaju vitalnosti i već tokom zime izmrzavaju.Glavni razlog manjih prinosa u nekim regijonima kod nas jeste što se posle berbe ne odstranjuju jednogodišnji izdanci pa takvi u narednoj godini daju manji broj plodova uglavnom lošeg kvaliteta.
Didymella applanata prezimljava u samoj kori izdanaka gde početkom proleća formira pseudotecije sa piknidima crne boje koje oslobađa u proleće.
Glavni preventivna mera jeste uklanjanje jednogodišnjih izdanaka koji su dali rod,kako ne bi zaraza prešla na mlade izdanke.Ovo bi trebalo biti obavezna mera posle berbe.Praksa je pozala da je bolje rodne izdanke odseći po površini zemlje izbegavati bujne sorte i gustu sadnju pri formiranju malinjaka.Održavati zasade bez korova,jer se u suprotnom biljke iscrpljuju i podložnije su napadu D.applanate.Provetrenost zasada proređivanje izdanaka uklanjanjem manjih suvišnih izdanaka umanjuje pojavu ove bolesti.Preporuka je da se smanji upotreba azotnih djubriva radi smanjenja same bujnosti odnosno habitusa biljke.
Hemijske mere zaštite u našim uslovima najbolje rezultate pokazuje upotreba fungicida na bazi aktivne materija: fluopiram+triflokstrobin,bokalid+piraklostrobin,difenokonazol i azokstrobina + difenokonazola,dok preventivno mogu da se primene fungicidi na bazi ak.mat.bakar-hidroksid,bakar-oksid,bakar oksihlorid,bakar-sulfat trobazni+zoksamid i kaptan.

Miloš Radovanović
Savetodavac za zaštitu bilja
PSSS POŽAREVAC