Sistem integracije na primeru Španije

Производња свиња и свињског меса има дугу традицију у Шпанији. Почевши од чувене аутохтоне шпанске расе Иберјиске свиње, популарно назване Иберико, шпански сектор производње свиња и свињског меса се током дугог низа година развија углавном узлазном путањом. Шпанија је земља са дугом традицијом производње традиционалних производа од свињског меса а најпознатији су шпански пршут, такозвани Хамон.

Са повећањем броја становника и животног стандарда дошло је и до потребе за модернизацијом свињарске производње и производње свињског меса у Шпанији. Модернизација се огледала пре свега у примени одређених ригорозних стандарда производње, добробити животиња, припреми квалитетне хране за различите категорије животиња, здрвствене заштите и биосигурности.

Развој нових генетских линија и крмача са већим бројем живо рођене и залучене прасади, као и бољом конверзијом хране такође је допринео развоју и унапређењу ове производње.

Унапређење производње и повећање броја свиња за клање довело је до  нових изазова од којих је један од најбитнијих био пласман, односно продаја товљеника. Овај изазов је био један од основних за почетак удруживања и настанак такозваног система интеграције у Шпанији. Око 65% свињског меса произведеног у Шпанији долази из наведеног система удруживања односно интеграције.

Описаћу један облик интеграције на примеру једне велике групе компанија.

Компанија је почела као мала месара и прерада меса. Како се посао развијао, дошло је и до потребе да се повећа број закланих свиња. Свиње за клање су куповане на слободном тржишту, што је у почетку задовољавало потребе. Како је тржиште постајало софистицираније, проблеми су настали због различитог квалитета свиња за клање као и разлике у квалитету тако добијеног меса. Да би се ови проблеми избегли, почела је интеграција.

Месна индустрија, која је била почетак настанка групе, улаже средства у изградњу фарми свиња које ће служити за производњу пре свега квалитетне генетике. Овакве фарме се називају нуклеус фарме. На њима се држе грла чисте расе и врши се укрштање, односно хибридизација, и производња хибридних назимица.

Ове хибридне назимице се даље продају партнерима, интеграторима, који на својим фармама производе прасад која ће даље ићи у тов.

Са друге стране, група компанија која је оснивач интегрисања, у сопственим фабрикама сточне хране, производи храну којом снабдева фарме за производњу товне прасади и фарме за тов. Такође, група компанија обезбеђује ветеринарски надзор и комплетну здравствену заштиту.

На овај начин, група компанија, чија је основна делатност производња и продаја меса, има пуну контролу, популарно названу од фарме до стола.

Да резимирамо, група компанија обезбеђује квалитетну генетику, обезбеђује квалитетну храну за животиње, пуну здрвствену заштиту а за узврат добија животиње за клање које су максимално уједначене, са увек истим квалитетом меса, и процентом меснатости преко 60%.

Наведени пример удруживање, или интеграције како га зову у Шпанији, је дао врло добре резултате и обострану корист и кланичарима и фармерима. Кланичари добијају уједначену сировину увек истог, врхунског квалитета и имају увек пуну контролу целокупног производног процеса као и следљивост, а фармери сигуран пласман и сигурно тржиште уз унапред договорене цене.

Уз мало обостраног разумевања и узајамног договора између кланичара и фармера сигурни смо да би сличан систем могао да се примени и у производњи товљеника и свињског меса у Србији.

Дипл. Инж. Ненад Стојимировић