Sa početkom žetve strnina u Jablaničkom okrugu, neophodno je podsetiti poljoprivredne
proizvođače na ozbiljne posledice spaljivanja žetvenih ostataka. Ova praksa je i dalje
prisutna u nekim krajevima, iako je zakonom zabranjena, izuzetno štetna i dugoročno
neodrživa. Iako pojedini proizvođači i dalje spaljuju strništa u cilju "brzog čišćenja" parcela,
ovakva praksa nanosi višestruku štetu zemljištu, biljkama, vazduhu i bezbednosti ljudi.
Spaljivanjem strništa dolazi do:
– potpunog uništavanja organske materije u zemljištu,
– smanjenja humusa i narušavanja strukture zemljišta,
– gubitka mikroorganizama i korisnih insekata,
– smanjenja kapaciteta zemljišta za zadržavanje vlage,
– povećanog rizika od požara, ugrožavanja saobraćaja i imovine.
Spaljivanje biljnih ostataka je zakonom zabranjeno. Kazne za fizička lica idu do 150.000
dinara, a za pravna do 1.000.000 dinara, uz mogućnost i dodatnih prekršajnih
postupaka.Poljoprivreda danas mora biti održiva i u skladu s prirodnim ciklusima. Umesto
paljenja, preporučuju se sledeće mere koje čuvaju zemljište i povećavaju prinose:
Zaoravanje žetvenih ostataka
– Povećava sadržaj organske materije.
– Poboljšava strukturu i vodno-vazdušni režim zemljišta.
– Doprinosi očuvanju mikrobiološke aktivnosti i plodnosti.
Preporuka: zaoravanje se obavlja odmah nakon žetve,kako bi se izbegla azotna depresija
uraditi đubrenje azotom 30-50kg/ha, dok su ostaci još vlažni. Koristiti tanjiraču ili gruber
Setva međukultura (zelenišno đubrenje)
-Brzorastuće biljke poput facelije, grahorice, uljane rotkve i deteline.
– Održavaju zemljište prekrivenim, sprečavaju rast korova.
– Obogaćuju zemljište azotom i poboljšavaju strukturu.
Baliranje slame
– Slama se može koristiti kao stočna prostirka ili malč.
– Kod farmi sa stokom, balirana slama ima višestruku primenu.
Kompostiranje
– Kombinovanjem slame, stajnjaka i zelene mase dobija se visokokvalitetno organsko
đubrivo za sopstvene potrebe.
Bjelica Radovan
Bjelica Radovan