Blumeriella jaapii- prouzrokovač lisne pegavosti

Blumeriella jaapii – prourokovač lisne pegavosti

     Blumeriella jaapii, prouzrokovač lisne pegavosti, javlja se u manjem ili većem intenzitetu u svim rejonima gajenja višnje i trešnje. U našim agroekološkim uslovima predstavlja ekonomski značajno oboljenje u godinama sa kišovitim prolećem. Štete od ovog patogena mogu biti velike jer usled prevremene defolijacije plodovi ostaju sitniji, teško sazrevaju i poremećeno je formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu.

Najznačajniji i najkarakterističniji su simptomi na lišću. Na licu listase javljaju sitne, okrugle crvenkasto-purpurne pege. U početku se formira mali brojpega, a kasnije sa razvojem oboljenja, broj pega se povećava. Na naličju lista u vlažnim uslovima može se videti beličasta prevlaka koju čine konidije gljive. Lišće između pega počinje da žuti i na kraju prevremeno opada, odnosno dolazi do prevremene defolijacije.

Blumeriella jaapii prezimljava u opalom lišću i u proleće formira apotecije i na njima askospore. Tokom faze cvetanja završava se formiranje askospora koje vrše primarne zaraze. Većina askospora oslobodi se tokom 4-6 nedelja posle precvetavanja i u ovom periodu je najvažnije preduzeti mere zaštite višnje i trešnje. Najoptimalnije temperature za razvoj patogena kreću se u opsegu 16-20°C. Posle pojave prvih pega na njima se formiraju konidije koje se rasejavaju kišnim kapima i ostvaruju sekundarne zaraze.

Suzbijanje ovog patogena vrši se svake godine, a broj tretman zavisi od vremenskih uslova. U godinama povoljnim za razvoj ovog oboljenja i na osetljivim sortama, suzbijanje patogena nije jednostavno. Sakupljanje i spaljivanje opalog lišća preporučuje se i veoma je korisna mera, ali je na većim površinama teško izvodljiva. Osnovnu zaštitu od Blumeriella jaapii čini primena fungicida. Od fungicida najčešće se koriste preparati na bazi a.m. ditianon ili a.m. dodin. Sa prvim tretiranjem za suzbijanje prouzrokovača lisne pegavosti  treba krenuti u fenofazi precvetavanja i kasnije , u intervalu od 7-14 dana u zavisnosti od vremenskih prilika. Ukoliko su meteorološki uslovi povoljni za sekundarne zaraze (kišovito vreme), vremenski intervali su kraći.

Jelena Nevzatović, savetodavac za zaštitu bilja

PSSS „Poljosavet“ doo Loznica