Пламењачу парадајза проузрокује гљива Phytophthora infestans, која се редовно јавља сваке године у мањем или већем интензитету. Појава овог патогена у периоду 1845-1848 у Ирској нанела је озбиљне штете, у литератури познато као ирска глад. Phytophthora infestans осим кромпира напада парадајз и плави патлиџан. При раним инфекцијама парадајза може доћи до смањења приноса за 70-80%, док код касних сорти парадајза губици у приносу износе од 40-50%. Симптоми овог обољења се манифестују на листу, стаблу, гранама, незрелим и зрелим плодовима. На листу се јављају светлозелене воденасте пеге, које се шире захватајући све већу површину листа. По ободу пеге на наличју листа јавља се мицелијска превлака, а убрзо се јавља некроза листа. У повољним условима за развој пламењаче може доћи до потпуне дефолијације за 10-14 дана. На плодовима парадајза јављају се зеленкасте, мрке пеге које се спајају захватајући цео плод. Оболели плодови опадају и насељавају их сапрофитни микроорганизми. Појави пламењаче погодује прохладно и влажно време.
Услови за развој овог патогена су: ноћне температуре не мање од седам степени целзијуса; температуре између 15 и 21 степена поспешују развој пега и спорулацију, док се при температурама изнад 29 степени патоген не развија; влажност лишћа (роса или киша) више од шест часова поспешује нове инфекције; влажност лишћа више од осам часова.
Сузбија се комбинацијом, превентивних, агротехничких и хемијских мера. При гајењу парадајза у затвореном простору, као што су пластеници и стакленици, неопходно је у њима регулисати влажност ваздуха и температуру. Азотна дубрива користити у неопходним и минималним количинама пошто повећавају бујност биљака што погодује развоју болести, уништавати све биљне остатке и по потреби вршити дезинфекцију земљишта. Поред тога неопходно је током вегетације спроводити хемијске мере заштите регистрованим фунгцидима.
Dželatović Slavica
Dželatović Slavica