Lešnikov surlaš

Lešnikov surlaš (Curculio nucum)

Lešnikov surlaš je najznačajnija štetočina leske. Odrasli insekti se mogu naći od proleća do kraja avgusta. Štetu prave odrasli insekti tako što se hrane lišćem i pupoljcima. Ženke svojom rilicom buše mlade, nedozrele plodove i polažu jaja. Larve se hrane jezgrom ploda i u plodu se nastavlja njihov razvoj zbog čega se i smatraju najznačajnijom štetočinom. Mogu uništiti i do 80% roda.

Zasadi u blizini šume su posebno izloženi napadu surlaša.

Lešnikov surlaš ima jednu generaciju godišnje ili jednu u dve do tri godine. Odrasli insekti izlaze iz zemlje u proleće, početkom maja, a pare se krajem maja i mogu da polože 30-40 jaja. Jaja su belo-žućkaste boje. U jednom plodu polože jedno jaje, zato i dolazi do velike štete. Larve se pile za nedelju dana i nastavljaju razvoj unutar ploda do kraja jula-početka avgusta, kad napustaju plod i na mestu njihovog izlaska ostaje okrugao otvor na ljusci po čemu se i prepoznaje. Larve se zavlače u zemljište na 10-15 cm dubine, gde prezimljavaju do proleća.

Mere zaštite mogu biti mehaničke i hemijske. Od mehaničkih mera borbe primenjuje se obrada zemljišta oko stabala tokom aprila i sakupljanje opalih plodova sa zemlje, čime se smanjuje populacija štetočine. Teško je izvodljivo sakupljanje u velikim zasadima.

Za hemijsku meru borbe koriste se registrovani insekticidi, npr. Lambda-cihalotrin i obavezna je primena preparata po preporuci proizvođača kako bi zaštita bila uspešna.

Evica Radonjić, dipl. agronom

PSSS Kuršumlija