Pepelnica jabuke (Podosphera leucotricha) – Branko Galović

Pepelnica jabuka je raširena svuda gde se gaji jabuka. Štete od pepelnice su velike: dolazi do nekroze i sušenja lišća i cvasti, sušenja lastara, što dovodi do manje rodnosti u sledećeoj godini. Plodovi takođe bivaju zaraženi, a pre svega je umanjen njihov kvalitet.

Simptomi. Na jabuci pepelnica se razvija na listu, mladarima, cvetovima i mladim plodovima. U proleće se iz zaraženih pupoljaka mladari i cvetovi kasnije pojavljuju i potpuno su pokriveni micelijom i konidijama parazita. Zaraženi lisni pupoljci daju zakržljalo lišće, a cvetni daju sitne cvetove koji ostaju zatvoreni i sasuše se u toku vegetacije.

Slabije zahvaćeni cvetni pupoljci kasnije kreću od zdravih za oko 5-8 dana. Cvetni pupoljci i cvasti su prekriveni micelijom i sporama gljiva. Zaraženi cvetni pupoljci su podložniji izmrzavanju. Delimično zahvaćeni pupoljci daju „bele mladare“ koji dostižu određen porast i onda odbaciju lišće. Sekundarne infekcije su manje uočljive na naličiju lista, najčešće u obliku micelijske prevlake različitog oblika i veličine, a povremeno se javljaju i na licu lista. Zaraze se prvo uočavaju na mladom neodvijenom lišću. Zaraženi list je deformisan, sa talasastim ivicama, a ponekad se javljaju žućkaste pege na licu suprotno miceliji na naličiju lista. Jako zaraženo lišće dobija mrku boju, deformiše se i opada. Sekundarne zaraze ponekad zahvataju vrh mladara, što dovodi do šteta u rasadničkoj proizvodnji. Novoformirani pupoljci bivaju zaraženi micelijom ili konidijama u toku vegetacije, ali samo pre zatvaranja pupoljaka ljuspastim listićima. Mladi plodovi nekih sorti (Jonatan i njegovi srodnici) su vrlo osetljivi. Na njima dolazi do mrežaste nekroze, kojs je poznata kao „mrežavost plodova“. Mladari koji su zaraženi prethodne sezone ispoljavaju „blilo“. Oni su poznati kao „beli mladari“. Na njima su lisni i cvetni pupoljci sitni, zašiljeni i nedovoljno zaštićeni.

Ciklus razvoja. Osnovni način prezimljavanja je micelijom u vršnim pupoljcima. Gljiva se nalazi u vršnom delu u unutrašnjosti pupoljaka. Cvetni pupoljci se prvi otvaraju i verovatno obezbeđuju prve izvore inokuluma za lišće koje se kasnije pojavljuje. Temperature od -20ºC        -25ºC može skoro u potpunosti uništiti gljivu. Vreme zaraze je teško utvrdidti jer za infekciju nije potrebna kap vode. Sa starenjem lišće postaje otpornije. Lišće je jako osetljivo samo nekoliko dana posle pojavljivanja iz pupoljaka, ali može biti zaraženo u bilo koje vreme ako dođe do mehaničke povrede. Optimum za klijanje konidije je od 20-25ºC, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 75% i više. Konidije slabo klijaju na temperaturi većoj od 30ºC.

Suzbijanje. Nove zasade ne treba podizati pored starih. Orezivanjem uloniti sve zaražene mladare. Osnovna mera zaštite je upotreba fungicida.

Vreme primene fungicida:  -pre pojave roze pupoljka,

-roze pupoljak,

-pred cvetanje,

-15 dana posle opadanja kruničnih listića,

-15 posle prethodnog,

Vreme između tretiranja iznosi 7 dana u toku intenzivnog porasta lista pre opadanja čašićnih listića, i 12-14 dana u periodu posle precvetavanja.

Branko Galović dipl.inž. zaštite bilja