Breskvin smotavac – Cydia molesta

Breskvin smotavac (Cydia molesta) je jedna od najznačajnijih štetočina breskve i nektarine. Prisutan je u svim zasadima breskve u Srbiji. Gusenice se hrane i plodom šljive, kruške, dunje, jabuke i kajsije u nedostatku primarnog domaćina. Štete od breskvinog smotavca su velike. Gusenice oštećuju lastare i plodove. Napadnuti mladi lastari se suše sto iznuruje biljku. Prezimljava u obliku larve, odrasle gusenice u pukotinama grana i u površinskom sloju zemljišta a u stadijum lutke prelaze u proleće. One počinju da izlaze u vreme kada breskva ulazi u fenofazu balončića. Leptiri se javljaju u proleće. Najaktivniju su predveče. Polaganje jaja se proteže na skoro celu vegetaciju. Ženka polaže jaja na površini lista, peteljci ploda i u kori drveta. Za izleganje jaja potrebno je u proseku sedam dana. Larve prve generacije se ‘ubušuju’ u mlade terminalne letoraste i samo mali broj larvi napada plod. Oštećenja su vidljiva tek nakon 10 do 14 dana nakon piljenja. Terminalni letorasti se lome i postaju mlitavi. Gusenice sledećih generacija uglavnom se ubušuju u plodove. Napadnuti plodovi bivaju (crvljivi) zagadjeni izmetom larve te gube upotrebnu vrednost. Poslednja generacija pričinjava najveću štetu, jer ulazi u plod upravo u vreme berbe. Većina larvi iz ove generacije se ne razvija u imago, već formira kokon-čauru u kome će da prezimi. Leptiri lete uglavnom u večernjim satima. Jedna gusenica može da ošteti tri do sedam letorasta.

Dužina razvoja generacije i njihov broj na godišnjem nivou zavisi, pre svega, od vremenskih uslova. Tako da je za razvoj generacije potrebno oko mesec dana dok smotavac može da ima od 4-6 generacija godišnje. Optimalne temperature za razvoj su 20-30ºC i relativna vlažnost 70-80%. Ukoliko je srednja dnevna temperatura ispod 16ºC nema polaganja jaja. Na površini ploda gde se gusenica ubušuje ostaju vidljivi tragovi prisustva štetočine u vidu ogrebotina, izmet i smolotočina. U zrelim plodovima gusenice prave hodnike koje su pune izmeta koji se proširuju prema koštici. Oko ulaznog otvora naseljavaju se gljive prouzrokovači truljenja plodova. Pored breskve smotavac oštećuje i plod dunje. U jednom plodu može biti nekoliko gusenica, dok se u plodu jabuke nalazi samo jedna gusenica. Svojom ishranom može da izazove gubitke u prinosima i do 50 odsto.

Leptir je veličine oko 6mm. Boja krila je tamnosmeđa skoro crna sa neupadljivim crnim šarama i žutim pegama.Odrasla gusenica je duga do 12- 14 mm. Boja zavisi od generacije tj zimska je sivo smedja a letnja je bledo žuta sa ruzičastim ledjima. Lutka je smeđe boje. Jaje je ovalno spljošteno, diskoidalnog oblika, prečnika do 1 mm. Pročvršćeno je lepljivom materijom za vrhove lastara ili plodova.

Prskanje zavisi od praćenja leta insekta, a tretmani su usmereni prvenstveno na larve. Opasnost od leptira traje cele godine a broj prskanja zavisi od dužine delovanja insekticida, koji se koriste, vremenskih uslova i vremena sazrevanja plodova. Suzbijanje breskvinog smotavca je teško. Njegov razvoj je uglavnom u biljci, a veći broj generacija otežava određivanje optimalnog tretmina za suzbijanje.

Za suzbijanjeove štetočine postoji veoma širok spektar insekticida na bazi: acetamiprid+deltametrin (Premijer), cijantraniliprol (Exirel), deltametrin (Decis 2.5 EC, Polux),  emamektin-benzoat (Affirm opti, Triton), hlorantraniliprol (Coragen 20 SC/Inecor 20 SC, Zakon),                lambda-cihalotrin (Grom, Karate zeon), piriproksifen (Alkazar, Harpun) i slično