- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 3 godine, 6 meseci ranije by Konstantinović Nemanja.
-
AutorČlanci
-
27.12.2021 u 17:06 #519370
Konstantinović Nemanja
UčesnikКоришћенје заштићеног простора за производнју поврћа данас има већи значај него пре, уз изражени тренд ширења и појаву нових облика форми и начина коришћења.
Органску производњу поврћа у заштићеном простору карактеришу многобројне сличности са конвенционалном, али и неке специфичности које су везане за стандарде органске пољопривреде, који морају да се испоштују.Суштина је да се она базира на достигнућима конвенционалне производње, укључујући примену основних принципа органске производње и поштовање законске регулативе из ове области.
Кључни фактор за опредељење о заснивању било које производње јесте могућност пласмана, односно економичност производње.То је посебно изражено у областима које захтевају посебна улагања, али и примену нових технологија, као што је и органска производња.
У конвенционалној производњи поврћа из заштићеног простора у ранијем периоду (пре 15-20 година) није било потешкоћа у пласману, а и профит је био изражен.Данас се често дешава да велики произвођачи осете атрактивност неког поврћа, тренутно заснивају производњу великог обима, засите ттржиште оборе цену и угуше мале произвођаче.У таквој конкуренцији поставља се питање како могу мали али и средњи произвођачи реализовати своје производе.Ту могућност у овом тренутку обезбеђује органска производња.Потрошачи имају све веће змање о вредностима ових производа, они су укуснији, свежији, визуелно атрактивнији и што је најважније здравствено безбеднији.
У органској производњи предност има породични систем производње у заштићеном простору, што је предност у односу на радну снагу.За колико произвођач умањи цену једног или оба фактора, за толико су његове шансе за профит веће.Кључна улога пре свега за зимску производњу свакако припада енергији.
Биотехнички начин загревања настаје разградњом органске материје.Органска материја која се користи за загревање треба да има висок садржај суве материје (на пример коњски стајњак који садржи 30% суве материје).Поред коњског стајњака користи се и говеђи, уз додавање негашеног креча, затим овчији.За загревање може се користити још и листинац, слама, плева, али у мешавини са стајњаком. -
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.