Osnovna plodnost zemljišta Kolubarskog okruga i preporučene mere popravke – Svetlana Jerinić

Tokom 2016. godine Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Valjevo d.o.o. Valjevo radila je Kontrolu plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na području Kolubarskog okruga. Kontrola plodnosti urađena je za ukupno 4769 uzoraka zemljišta na ukupnoj površini od 2994,58 ha.  Rezultati ispitivanja razmenljive kiselosti urađenih u 4769 uzoraka pokazuju više od 60% uzoraka ima vrednost pH u KCl nižu od 4,5, što je nepovoljna karakteristika. Mali broj uzoraka zemljišta pripadao je klasi slabo alkalnih i neutralnih. Većina jako kiselih zemljišta je u brdsko-planinskom području (padine Medvednika, Jablanika, Suvobora, Maljena) gde su prisutni kiseli matični supstrati, dok su zemljišta alkalne i neutralne reakcije veoma malo zastupljena. To su uglavnom aluvijalna zemljišta u dolinama reka Kolubara, Jadar, Tamnava.  Može se zaključiti da kisela zemljišta zauzimaju znatan deo površina Kolubarskog Okruga, a kisela reakcija je ograničavajući faktor biljne proizvodnje, pa se u cilju popravke preporučuje kalcizacija, koja pored poboljšanja fizičko-hemijskih osobina zemljišta utiče i na povećanje visine prinosa gajenih biljaka. Pored činjenice da Ministarstvo Poljoprivrede i Zaštite Životne Sredine poslednjih godina je subvencionisalo krečni materijal za registrovana poljoprivredna gazdinstva, kalcifikacija kao mera popravke kiselih zemljišta nije zaživela u široj praksi i nije prihvaćena kod većeg broja poljoprivrednih proizvođača.      Sadržaj lakopristupačnog fosfora u zemljištima Kolubarskog Okruga varirao je u dosta širokom intervalu u zavisnosti od načina korišćenja, lokaliteta i primene mineralnih đubriva. Najveći broj ispitanih njivskih zemljišta bilo je u klasi slabo obezbeđenih, a određen broj bio je sa sadržajem lakopristupačnog fosfora nižim od 6 mg/100 g zemljišta.  Može se zaključiti da su zemljišta ovog dela teritorije Srbije slabo obezbeđena lakopristupačnim fosforom. Samo mali broj ispitanih uzoraka uzoraka pokazao je dobru obezbeđenost fosforom. Slaba obezbeđenost fosforom karakteristična je na zemljištima niske pH vrednosti, jer je u njima povećan sadržaj Al, Fe i Mn jona koji sa fosfornom kiselinom grade teško rastvorljive fosfate i tako učestvuju u njegovoj imobilizaciji. Primena krečnog materijala na takvim zemljištima dovela bi do oslobađanja jednog dela fosfora iz teško rastvorljivih fosfata. Na pojednim parcelama gde je sadržaj lakopristupačnog fosfora izuzetno nizak kao mera popravke preporučuje se fosfatizacija nekim od fosfornih đubriva (MAP, DAP i dr.) Ispitana zemljišta Kolubarskog Okruga su dobro obezbeđena lakopristupačnim kalijumom. Najveći broj ispitanih uzoraka ima dobru obezbeđenost lakopristupačnim kalijumom. Samo mali broj uzoraka pokazao je jako slabu obezbeđenost. Najbolju obezbeđenost kalijumom pokazuju voćni zasadi. Dobra obezbeđenost zemljišta u voćnim zasadima kalijumom posledica je đubrenja voćaka mineralnim đubrivima sa povećanim sadržajem kalijuma u dugogodišnjem periodu. Može se reći da su zemljišta Kolubarskog Okruga dobro obezbeđena kalijumom, pa se ne preporučuje kalizacija zemljišta kao mera popravke. U ispitanim uzorcima sadržaj humusa varira u dosta širokom intervalu. To je posledica različite primene organskih đubriva na individualnim poljoprivrednim gazdinstvima. Sa aspekta značaja humusa u plodnosti zemljišta, na parcelama sa sadržajem humusa nižim od 3 % potrebno je obaviti humizaciju nekim organskim đubrivom (stajnjak, kompost, zelenišno đubrivo i dr.). Povećanje sadržaja humusa u zemljištu dovelo bi i do povećanja sadržaja ukupnog azota.