[Stanojlović SrđanUčesnik]

Током зимског мировања воћкама су потребни хладни дани како би се у пролеће могле нормално развијати. Често се дешава да биљке које нису прошле ниске температуре или такозвани период јаровизације, у пролеће не цветају и рађају.

Срећом, код нас то није чест случај, али постоје и такве године.

Код воћа у умерено-континеталној зони, зимско мировање се може поделити у четири подпериода или фазе:

• Почетно зимско мировање,
• Биолошко ( физиолошко, дубоко ) зимско мировање,
• Еколошко ( принудно ) зимско мировање,
• Завршно зимско мировање.

Прва и четврта фазе су прелазне и представљају границу из вегетације у латентно стање и обрнуто.

У погледу трајања воћке се могу поделити:

– са кратким и сa нестабилним зимским мировањем  при температурама до 5 степени Ц, (15-45 дана),  бадем (15-25), кајсија (15-30), јапанске сорте шљива (15-30), вишња  (15-45).

– са дугим и стабилним зимским мировањем, при температурама до 5 степени Ц, (45-60 дана): јабука (45-60), крушка (30-50), домаћа шљива (30-45), бресква (40-60), трешња (30-45), орах (30-40).

Дакле,  воћке  морају  бити у току  зиме краће или дуже време (зависно од врсте или сорте )

изложене дејству релативно ниских температура, да би у пролеће нормално почеле вегетацију и цветање. Ниске температуре су потребне да би се извршиле неопходне промене ендогених инхибитора ( да се они трансформишу у друге материје – стимулаторе раста или да се смањи њихова концетрација ).  Лисни пупољци захтевају дужи период излагања ниским температурама (за 100 – 200 часова) од цветних пупољака и због тога воћке  углавном цветају па листају. Такође, пупољци на гранама старим 2-6 година имају краће билошко зимско мировање од пупољака на једногодишњим гранама. Недовољно излагање ниским температурама у току зиме има за последицу осипање цветних пупољака, неуједначено цветање и листање, заметање плодова знатно пре листања и као последицу тога, њихово отпадање. Зато је у подручјима где су честе сувише благе зиме, немогуће успешно гајити воће нашег климата па смо ми оправдано забринути, гледајући овај период, уназад 2-3 године. Нарочито су брескве осетљиве на недостатак релативно ниских температура у току зиме. Потребна дужина трајања ниских температура код различитих врста и сорти креће се од 650 до 1.350 часова.

Зато је оправдана бојазан воћара, да ће у таквим годинама када имамо благу зиму, сваки перид са високим фебруарским па и јануарским температурама, изазвати кретање сокова у биљкама, па би период са јако ниским температурама који се код нас обавезно јави крајем фебруара или почетком марта могао изазвати велике штете на воћу и драстично се одразити на род ове године.

Да би биљке изашле из завршног зимског мировања, у нашим условима, где влада умерено-континентална клима, потребно је периодично –  ритмично смењивање топлог и хладног времена.

[Autor]

Članci