Poznavanje osnovnih principa ishrane mlečnih grla je neophodno za postizanje dobrih rezultata u proizvodnji kao i održavanje životinja u dobrom zdravstvenom stanju. Ranije se smatralo da organizam za svoje potrebe iz hrane treba da dobije: ugljene hidrate, masti, belančevine i mineralne materije.Kasnije je utvrđeno da su organizmu za normalno funkcionisane potrebne i neke druge organske materije koje su nazvane vitamini. To su specifična organska jedinjenja potrebna u malim količinama za normalnu funkciju i održavanje organizma , porast, zdravlje, proizvodnju i reprodukciju. Svaki od njih ima ima specifičnu i nezamenljivu ulogu. Oni nemaju razvojnu ni energetsku vrednost, ali su obavljajući brojne fiziološke funkcije neophodnoj za održavanje dobrog zdravlja. Niz bolesti životinja je izazvan zbog nedostatka vitamina, a mogu se sprečiti i izlečiti tek kada njihov nedostak u stočnoj hrani. Životinje dobijaju vitamine kroz hranu , ili ih stvaraju u probavnom sistemu pod uticajem mikroorganizama. Nedostatak vitamina A se naziva avitaminoza. Jedan je od važnijih. Prvi znak nedostatka vitamina A je noćno slepilo i nesposobnost vida pri slaboj svetlosti tzv. kokošije slepilo. Veliki nedostatak može izazvati trajno slepilo. Njegov nedostatak u organizmu ogleda se u sporom rasu mladih životinja i mršavljenju. Jedna od najvažnijih funkcija vitamina A je održavanje površinskih tkiva sluzokože u zdravom stanju, tako da sluzokoža može odoleti infekcijama. Bez ovog vitamina tela slabe , pa bakterije mogu napasti organizam. Njegov nedostatak usporava uspešnu reprodukciju. Ženke ne mogu zaneti, mladunci se obično rađaju mrtvi ili od slabosti uginjavaju. Krave često imaju pobačaj ili rađaju mrtvu telad.Polni nagon posle telenja izostaje. Javlja se proliv, infekcije naročito disajnih puteva,oštećenja nervnog sistema , što se ogleda u nedostatku koordinacije pokreta nogu,pa se javljaju grčevi hod je nesiguran, može doći i do paralize.
Najviše vitamina A sadrži riblje ulje, mleko(posebno leti), salata i šargarepa. Od krmnog bilja najviše ga sadrži lucerka i detelina. Izuzetno je važno vreme kosidbe i način sušenja sena. Ako se biljke pokose u vreme cvetanja i osuše tako da sačuvaju zelenu boju i lišće, onda sadrže dovoljno vitamina A. Ostarele i dugo sušene biljke sadrže malo ovog vitamina. Gotovo da ga nema u slami, mekinjama, ječmu i kori od krompira.
Psss Čačak,
Ljiljana Ćurčić inž. poljoprivrede
Ćurčić Ljiljana
Ćurčić Ljiljana