[Kozlina ZoranUčesnik]

Услови за пољопривредну производњу постају све оштрији и ограниченији. Земљиште је већ поприлично оптерећено нивоима азота, фосфора, калијума, хлорида и осталих минерала који служе за прихрањивање биљака, врло оптерећено хемијским материјама из заштитних средстава и другим отпадним штетним материјама. На све ове проблеме, надовезује се и проблем аерозагађења и значајних климатских промена.

Јужну Еворпу и Србију до краја века очекује повећање просечне годишње температуре за 2,4 – 2,8 °С, при чему ће највеће последице поднети пољопривредна производња.

Када су у питању падавине, очекивања су такође врло неповољна. Сматра се да ће до краја века доћи до смањења количине падавина у јужноевропском региону за 5 до 15%, при чему ће постојати регионалне разлике. Тако се сматра да ће ниво падавина у Војводини бити исти или чак благо повећан и да ће се смањивати идући ка југу Србије. Но, распоред падавина неће бити погодан за пољопривредну производњу, а повећава се ризик од високих температура, олуја и поплава.

Употреба сопствених извора хране је главни услов унапређења сточарске производње. Поред искоришћавања пашњака и производње сена, силажа постаје све значајнији извор квалитетне кабасте сточне хране, посебно у подручјима где се не могу обезбедити додате резерве кабастих хранива. У тим подручјима производња силажног кукуруза има изузетно велики значај.

Употреба стрних жита (пшеница, јечам, тритикале и раж) у исхрани говеда и крава музара и није нека новина. Уосталом, стрна жита су традиционално заступљена у исхрани говеда у северозападним деловима Европе.

Раж је посебно интересантна сточарима. Али, не као зрело зрно, већ док је у зеленој маси јер се припремом силаже од ражи смањују трошкови производње млека. Осим што проиводња ражи за силажу даје добре приносе, она омогућава другу жетву на истој парцели.

Раж се може пустити и да искласа и зрно буде на завршетку фазе млечне зрелости, (30 % млечна и 70% воштана зрелост) и тада заправо цела биљка има 30-35% СМ те се може силирати без икаквог провењавања. Маса се коси, потом сецка уређајем за ниску силажу и директно силира у силосу. Препорука за употребу инокуланата у овом случају није због недостатка шећера у силажној маси, већ због свих оних других предности: контролисана ферментација, смањени губици током силирања, боља стабилност при изузимању и др. Оваква силажа се припрема у мају, тако да у условима наводњавања или када има довољно влаге може се пострно посејати кукуруз у другој сетви.

[Autor]

Članci