U Kolubarskom Okrugu više od 60 % setvenih površina zauzimaju prolećni usevi. Ovaj podatak ukazuje na značaj pravilne pripreme zemljišta u okviru kojih najznačajnije mesto zauzima jesenje duboko oranje. Osnovni zadatak jesenjeg oranja je da obezbedi akumulaciju jesenjih i zimskih padavina. U našim uslovima, sa čestim sušnim periodima u proleće i leto, nakupljena zimska vlaga od odlučujućeg je uticaja na visinu prinosa i letnji talozi često ne mogu da nadoknade izgubljenu vlagu iz zimskog perioda.
Razlozi zbog kojih treba izvoditi jesenje duboko oranje su mnogobrojni, a ovde će biti pomenuti samo neki od njih:
– Sakupljanje većih količina vlage u zemljištu. Sakupljena vlaga u dubokom rastresitom sloju ornice dobro se čuva, ne otiče i ne isparava. Nakupljena vlaga stoji biljkama na raspolaganju u toku proleća i leta kada nema dovoljno redovnih padavina. Zato je jesenje oranje jedna od efikasnih mera u borbi protiv suše;
– Obezbeđuje se povoljno fizičko stanje zemljišta za jare useve. Površinski sloj zemljišta pooranog u jesen sadrži manje vlage, brže se suši i zagreva što omogućava raniju predsetvenu pripremu u odnosu na nepoorano zemljište;
– Zemljište koje je duboko poorano poboljšava strukturu pod uticajem zimskih mrazeva. Uzorane grudvice nakvašene u toku jeseni usled smrzavanja i topljenja vode raspadaju se u sitne grudvice. Zato se u narodu kaže da je mraz najbolji orač;
– Obezbeđuje se dobra aeracija (provetrenost) zemljišta čime se pospešuje mikrobiološka aktivnost, što doprinosi boljoj razgradnji biljnih ostataka;
– Biljna hraniva koja se nalaze u dubljim slojevima dospevaju na površinu zemljišta gde postaju dostupna biljkama;
– Omogućuje se bolje unošenje organskih i mineralnih đubriva, pre svega stajnjaka, fosfornih, kalijumovih i 1/3 azotnih;
– Seme korovskih biljaka unosi se u dublje slojeve gde ne nalazi povoljne uslove za razvoj i uglavnom propada.
Svetlana Jerinić, dipl.ing.
Jerinić Svetlana
Jerinić Svetlana