- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 1 nedelja, 1 dan ranije by Dušan Mladenović.
-
AutorČlanci
-
27.09.2024 u 13:31 #593400Dušan MladenovićUčesnik
Zlatasto žutilo vinove loze je vrlo opasna bolest koja postaje sve veća pretnja vinogradarstvu. Uzrokuju ga mikroorganizmi smešteni u vaskularnim ćelijama floema, ćelijske strukture slične bakterijama, ali bez čvrstog zida.
Kada se prouzrokovači ove bolesti umnože na broj koji začepljuje vaskularnu ćeliju (floem) koja prenosi hranljive materije od listova do grozdova, drveta i korena, javljaju se karakteristični simptomi: uvijanje lista na pogrešnu stranu, žutilo listova, odnosno crvenilo kod tamnih sorti, sušenje cveta i uvenuće formiranog grozda. Ovako opisane negativne promene uzrokovane su tri različite grupe fitoplazmi: (1) Flavescence doree (FD) (zlatasto žutilo), (2) Bois noir (BN) (stolbur ili crno drvo) i (3) Aster iellovs (AI) (aster žuti). Prema simptomima bolesti u vinogradu, nemoguće je utvrditi koja vrsta fitoplazme je prisutna u vinogradu, ali su posledice njihovog nesmetanog razvoja i širenja veoma različite.
Najopasnija i najštetnija je zlatasto žutilo (FD – Grapevine flavescence doree), od čije prve pojave zaražena loza potpuno propada 1-2 godine kasnije. Glavni domaćin štetnog organizma je vinova loza (Vitis vinifera). Ostale biljke domaćini štetnog organizma su obična pavitina (Clematis alba), crna jova (Alnus glutinosa) i druge vrste, a vektor je američka cikada (Scaphoideus titanus).
Ova cikada je izraziti monofag što znači da svoje razviće završava isključivo na vinovoj lozi. Direktne štete koje S. titanus nanosi vinovoj lozi su zanemarljive, ali ova cikada ima veliki ekonomski značaj kao jedini poznati vektor fitoplazme Flavescence dorée (FD), prouzrokovača najdestruktivnije bolesti vinove loze – zlatastog žutila. Introdukovana je iz Severne Amerike u Evropu krajem pedesetih godina prošlog veka, a u Srbiji je prvi put registrovana 2004. godine.
Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu jaja, ispod kore dvogodišnjih lastara. Larve se pile od polovine maja i prolaze kroz pet razvojnih stadijuma. Odrasle jedinke se pojavljuju u junu i ostaju u vinogradu sve do septembra. Svih pet larvenih stupnjeva i imago se hrane na naličju lista vinove loze, sisajući floem lista, pri čemu usvajaju i fitoplazmu na oboleloj biljci. Larve koje se hrane na fitoplazmatičnim biljkama postaju infektivne na kraju trećeg stupnja razvoja, a infektivne su do kraja života. Fitoplazma FD ne prenosi se na potomstvo cikade.
Početni simptomi zaraze fitoplazmom FD se ogledaju u tome što pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, nedovoljno odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženim čokotima dolazi do promene boje lista i pojave nekroze između glavnih lisnih nerava. U kasnijim fazama listovi se savijaju po obodu prema naličju. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta vinove loze. Kod crnih sorti inficirani listovi su tamnoljubičasti do svetlocrveni, a kod belih sorti svetložuti do zlatnožuti. Često dolazi i do nekroze cvasti, tako da nema formiranja grozdića ili su oni rehuljavi, smežurani i lošijeg kvaliteta.
Mere zaštite i prevencije podrazumevaju sledeće:
- Sanitarni pregledi zasada
- Uklanjanje zaraženih čokota
- Suzbijanje vektora (cikade Scaphoideus titanus)
- Uništavanje divlje loze u okruženju zasada
- Uništavanje korova
- Uništavanje napuštenih zasada
Suzbijanje vektora (cikada) vrši se 2 ili 3 puta:
- I tretman – cikade u trećem larvenom uzrastu
- II tretman – 10 dana nakon prvog
- III tretman – izvodi se u veoma ugroženim područjima i u matičnim zasadima
Registrovani insekticidi u zasadima vinove loze za suzbijanje cikada su:
Sivanto prime (flupiradifuron) 0,5 l/ha ili
Cythrin 500 EC, Cythrin max 0,06-0,12% ili Cythrin 250 EC 0,12-0,15% ili Tajfun, Cipkord 20 EC, Crna mamba, Ciprazor 20 EC 0,015-0,03% (cipermetrin) ili
Decis 2,5 EC, Župadeci, Agrodeci, Talon, Konfuzija, Polux 0,05-0,07% ili Decis mega 0,015-0,025% (deltametrin) ili
Vantex 60SC 50-60 ml/ha (gama-cihalotrin) ili
Šakal 0,05-0,06 l/ha, Grom 0,02-0,03% (lambda-cihalotrin).
Dušan Mladenović, dipl.ing. zaštite bilja
-
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.