[Vidanović SrđanUčesnik]

Земљишта слива Нишаве испитивана су у више наврата, с обзиром да није било довољно средстава за теренске радове, а такође, и за штампање педолошких карата и публиковање студија. Прва испитивања на терену су започета 1972. године за делове подручја Ниша, па настављена 1979. и 1982., а завршена допунским испитивањима 2007. године.
.Кратак историјат постанка земљишта :
После повлачења језера настала је фаза када су реке са дна језера однеле језерске седименте а на њихово место донеле разне наносе те на таквим речним терасама данас се налазе алувијална и барска земљишта. На језерским терасама које су се задржале на северном и јужном ободу котлине налази се смоница као реликтна педолошка творевина из доба терцијера и гајњача која је настала касније а остали типови су знатно млађег порекла па се земљишта Пирота могу поделити на :.
1.Генетски потпуно развијена земњишта: смоница у огајњичавању, гајњача и ритска црница
2.Генетски неразвијена земљишта: алувијално-делувијална земљишта разних варијатета и то: Карбонатни алувијум лакше иловаст и песковит, Карбонатни алувијум иловаст и теже иловаст, Карбонатни алувијум забарен,Карбонатни забарен алувијум на тресету , Делувијум.
3.Генетски непотпуно развијно – прелаз између прва два : Алувијално – Делувијалнa у огајњичавању
Оранични слој који се обично користи у пољопривредне сврхе за узгој усева је 30 см и он се обрађује где је смештена главна маса корена биљака и највећи проценат хранива за биљке док су по хоризонту дубока 90 цм па и више.
Боја варира од тамно смеђе до мрке а местимично је изражена и руда нијанса (смоница) а компактност зависи од структуре за сваки тип посебно што опет зависи од геолошке подлоге настанка одређеног типа земљишта. Пропустљивост односно како земљиште економише влагом (водом) је у зависности од структуре и колоидних честица које се налазе у земљишту , процента хумуса и тд. што чини апсорптивни комплекс земљишта.Најбоља земљишта су ситномрвичасте структуре, неутралне реакције PH између 6,5 и 7 добро обезбеђена биљним хранивима одн. макро и микро елементима, дубока, па су према томе сврстана у класе од 1 до 8.(најбоља на подручју Пирота за пољопривреду обично су речни наноси односно алувијална земљишта)
Хемиска загађења земљишта су стална и у порасту преко разних нестручних примена пестицида, минералних ђубрива, разних хемиских средстава која се користе у домаћинству и тд .
Неке од мера за поправку плодности земљишта:Одводнњавање забарених земљишта, правилно ђубрење минералним и органским ђубривима, правилна обрада, заоравање жетвених остатака, правилна експлоатација , контрола плодности и тд.
Видановић Срђан
ПССС Пирот

[Autor]

Članci