[Aleksić ValentinaUčesnik]

Đubrenje voćaka vrlo je važna agrotehnička mera. Voćke za svoj rast i razvoj plodova  i  vegetativnih organa (prirast drveća, izdanaka  i korenja) iz  zemljišta izvlače i troše velike količine hranjivih materija. Đubrenjem se stoga mora održavati potreban  nivo  hraniva u  zemljištu  kao i potrebna ravnoteža među pojedinim hranjivim elementima. Osim toga, đubrenjem se  zemljište mora postupno obogaćivati radi povećanja plodnosti. Hranjive materije  u  zemljištu podležu različitim promenama vezivanja (inaktivacije) ili oslobađanja (aktivacije). Kad hranjive materije  u  zemljištu  ne bi bile podložne većim promenama, tada bi bilo lakše utvrditi potrebne količine hranjivih elemenata za rast i rodnost voćaka jer bi se zemljištu redovno dodavalo toliko hraniva (đubriva) koliko voćke  za godinu izvlače iz zemljišta. Međutim, osim različitih promena, hraniva unesena u  zemljište u znatnoj se meri gube ili ispiraju iz  zemljišta  kišama.  Zavisno do svojstva zemljišta, veći ili manji deo hranjivih  materija iz đubriva  veže se (inaktivira) u oblike teško dostupne voćkama. Na primer, lako dostupni fosfor (monoklacijum fosfat) često se veže sa gvožđem ili aluminijumom u  zemljištu u teško dostupan ili nedostupan oblik (tetra i penta fosfat gvožđa  ili aluminijuma). Azot u  zemljištu lako podleže procesima ispiranja pa nastaju veliki gubici ako se đubrenje  ne obavlja postupno u više navrata. Navedeni primeri pokazuju kako je težak problem održavanja plodnosti  zemljišta  i određivanje potrebe đubriva  i rokova  đubrenja  i zato je neophodno kontrolom plodnosti zemljišta  utvrditi trenutno stanje plodnosti zemljišta, kao i potrebne količine , formulacije, vreme i način primene đubriva po preporuci stručnog lica. Azot je preko potreban sastavni deo organa i tkiva voćaka. U pojedinim organima i tkivima različito je zastupljen. Najviše  azota  ima lišće, cvetni pupoljci, plodovi i semenke. Uloga  azota u životu voćke je višestruka. Povoljno delovanje azota odražava se u povećanju fotosinteze, rastu lišća, mladara, plodova i drugih organa voćaka te u povećanju zametanja cvetnih pupoljaka. Azot  utiče na celokupan razvoj voćke, posebno  na obilnost i kvalitet prirasta. Nedostatak  azota odražava se u smanjenju prirasta mladara, sitnijem lišću, smanjenom zametanju cvetnih pupoljaka, slabijem cvetanju, povećanom opadanju već zametnutih plodova i opšte  slabijem razvoju plodova. Generalno, čitava stabla ostaju slabije razvijena, kržljava i brže propadaju. Međutim, i višak  azota  može imati nepovoljan uticaj na voćke. Ako je zemljište  prebogato azotom , tada mladari , lišće i korenje porastu vrlo bujno. Rast se produžava do kasne jeseni, mladari ne dozrevaju  dovoljno već ostaju s  zelenim i  mekanim tkivom pa lako izmrzavaju. Ujedno se povećava osetljivost prema bolestima i štetočinama, a dešavaju  se i neke fiziološke promene. Zbog viška  azota  produžava se vreme dozrevanja plodova i skraćuje vreme njihovog trajanja. Takođe je vrlo važno pravovremeno  unošenje  azotnih đubriva  u  zemljište. Prekasno unošenje azotnih đubriva izazva produženu vegetaciju. S druge strane, azotna đubriva   lako topiva i pokretna, pa dolazi do većih gubitaka ako se sve unese u jesen, jer u jesen i zimi obično ima dosta padavina. Zbog intenzivnog rasta korena u jesen, za šta je potrebno dosta azota , važno je u jesen uneti azotna đubriva. Na proleće opet počinje intenzivni rast korenja, zatim cvatanje, oplodnja, rast mladara  i plodova, a za rast tih organa treba puno azota. Znači, i u proleće treba đubriti azotom. Početkom leta zameću se cvetni pupoljci  za rod u idućoj godini, bujno rastu mladari ,plodovi pa je opet potrebno dosta azota. Prema tome, azotnim  đubrivima  treba đubriti  u više navrata, posebno  u jesen, proeće i početkom leta. Ukupnu količinu azota  treba podeliti u četiri obroka. Jedna četvrtina od ukupne godišnje količine azotnih đubriva  unosi se  tokom jesenje obrade nakon berbe da se potpomogne razvoj korenja. Druga četvrtina dodaje se rano u proleće, odnosno četiri  nedelje  pre cvetanja. Treća četvrtina dodaje se odmah nakon opadanja latica. Poslednja četvrtina dodaje se oko 15. maja. Zavisno od klimatskim prilika, đubrenje azotom  može biti drugačije. Tamo gde rano nastupa suša,  đubrivo  se unosi ranije u proleće. Valentina Aleksić,dipl. ing. melioracija zemljišta i voda

[Autor]

Članci