Divlji zec (Lepus europaeus L.) je prisutan u svim rejonima gde se gaji voće i predstavlja sa aspekta štetnosti ekonomski vrlo značajnu štetočinu. U godinama visoke brojnosti ozbiljno ugrožava voćarsku proizvodnju.Divljač nanosi velike štete mladim sadnicama svih voćnih vrsta a naročito jabukama. U zimskom periodu, kada je veliki sneg, a posebno pri mrazu, kada se stvori čvrsta kora, zec lako dohvati niže pa i više grane i u znatnoj meri ih oštećuje. Ukoliko su oštećena mesta glatka – to je učinio zec, ukoliko su hrapava – to je učinila srna.Da bi se izbegla šteta od zečeva, neophodno je zaštititi voćnjak od ulaska divljači. Najsigurniji ali i najskuplji način zaštite je ograđivanje voćnjaka žičanom mrežom. Moguće je i pojedina stabla zaštititi omotavanjem žičane mreže, plastičnih perforiranih traka, slame, kukuruzovine, vrbovog pruća i sl. Međutim, omotavanje stabla slamom, kukuruzovinom i sličnim materijalom privlači voluharice.Kako zečevi naprave štetu i pri kraju zime, granje i grančice se, odrezane prilikom zimskog orezivanja, ostave na pogodnim i pristupačnim mestima u voćnjaku da bi se zečevi njima hranili.Za zaštitu stabla jabuke od zečeva, koriste se i sredstva koja svojim neugodnim mirisom – repelentno – odbijaju nepoželjnu divljač. Ta sredstva su: krv životinja, razne smeše sa uljem i druga koja svojim smradom odbijaju divljač. Ova sredstva se koriste u jesen. Tretiranje se ponovi tokom zime. Krečenje mladih a i starijih zasada takođe daje zadovoljavajuće rezultate u zaštiti od divljih zečeva. Krečenje se obavlja rano u jesen i mora se ponoviti u toku zime kada su uslovi za ovu operaciju poviljni (temperature više od 5ºC). Međutim, najsigurniju zaštitu od zečeva pruža zavijanje sadnica vodootpornim papirom ili drugim pogodnim materijalima.
Vladimir Kostić dipl.inž.zaštite bilja
Kostić Vladimir
Kostić Vladimir