U godinama sa povoljnim klimatskim uslovima za prenamnožavanje poljskih glodara, štete od njih mogu biti veoma velike.
Najveća brojnost glodara, poljskih miševa (Apodemus agraris) i poljskih voluhariaca (Microtus sp.), kao i štete koje nanose, su najčešće i najviše uočljive u rataskim usevima i to na parcelama gde su zasejana strna žita i lucerišta, a kao predusev bili lucerka, šećerna repa, crvena detelina i krmne smeše. Poljoprivrednim proizvođačima preporučuje se da tokom zime obilaze svoje njive i ukoliko primete aktivne rupe potrebno je da u njih postave zatrovane mamke na bazi aktivne materije cink-fosfida ili bromodiolona. Nakon postavljanja mamaka, rupe treba zatrpati i nagaziti i na taj način pratiti njihovu aktivnost a rodenticide koristiti pravilno i u optimalnoj meri. Nakon nekoliko dana, obilaskom parcele pregledati koje su od rupa ponovo aktivirane i samo u te rupe pozicionirati mamke. Suzbijanje se vrši na osnovu praga štetnosti koji iznosi između 10 i 50 nastanjenjih rupa po hektaru površine. Ukoliko je brojnost glodara ispod ovog nivoa, mere suzbijanja se ne preporučuju. Prilikom postavljanja mamaka naročito povesti računa o merama zaštite samih rukovaoca. Zato se preporučuje obavezno nošenje zaštitnih rukavica i naočara, a po obavljenom poslu temeljno pranje ruku i radne odeće.
Osim hemijskih tretmana, veoma važan segment u borbi protiv glodara predstavlja i pravilna primena agrotehničkih mera. Na okopavinama, oranjem se razoravaju legla i kanali glodara i na taj način ometa njihov prelazak na neokopavine. Inače, poznato je da su to migratorne vrste i da se sele za hranom. Letinu treba blagovremeno odnositi sa njiva i sprečiti im dostupnost hrani.
Vulović Lidija