[Đoković AnaUčesnik]

Na našim prostorima mrazevi mogu da izazovu ogromne štete, bilo da rod jabuke unište delimično ili potpuno. To naročito dolazi do izražaja ako se izaberu nepogodni položaji (uzane i zatvorene doline) i sorte jabuke koje su osetljive prema poznim mrazevima: ajdared i ružičasti delišes s mutantima i druge. Pozne mrazeve može da prati sneg. Pa ipak, posle svakog snega u vreme cvetanja ili zametanja plodova ne mora plod jabuke da bude doveden u pitanje. To zavisi od fenofaze u kojoj se jabuka nalazi u vreme pojave mraza, od jačine, brzine nastupanja i trajanja mraza, kao i od temperatura posle pojave mraza, što utiče na brzinu kravljenja.
Kritične su temperature za zatvorene cvetove u fazi “balona” – 3,8 stepeni ili niže, za otvorene cvetove -2,2 stepena celzijusa ili niže, a za mlade zametnute plodove na temperature -1,7 stepeni celzijusa ili niže. Drugim rečima, pozni mrazevi pričinjavaju manje štete ako se pojave u ranim fenofazama godišnjeg ciklusa jabuke. Od mraza najpre strada mladi embrion (seme), a kad on ugine, plod obično otpada. Ako mraz nije suviše oštar, plodovi ostaju na grani ali se na pokožici ploda javljaju oštećenja, koja u vreme berbe dobijaju oblik rđastih pega i prstenova.
Pozni mrazevi čest su uzrok alternativne rodnosti jabuke.
Mere borbe protiv poznih mrazev:
Radi suzbijanja poznih mrazeva, primenjuju se indirektne(preventivne), direktne i naknadne mere borbe.
Među indirektne mere borbe spadaju: izbor položaja za jabučnjak u kojima se pozni mrazevi retko javljaju, izbor sorti jabuke koje su otporne prema poznim mrazevima i koje kasnije kreću i cvetaju, a čiji je period cvetanja dug; izbor podloga koje usporavaju početak cvetanja; korišćenje visokog debla i piramidalnog oblika krune; nagrtanje snega oko voćaka i prskanje jabuka biljnim hormonima u julu prethodne godine.
Direktne mere borbe protiv poznih mrazeva: Postoji više metoda borbe protiv poznih mrazeva i to: pokrivanje, zamagljivanje i zadimljavanje, orošavanje veštačkom kišom i navodnjavanje, pokretanje vazduha i zagrevanje. Zadimljavanjem se povećava se temperatura vazduha za 0,5 do 2 stepena celzijusa, za stvaranje dima može se iskoristiti svež stajnjak, krovina, korov, trula pleva, lažna slama i otpadci šaše. Orošavanje veštačkom kišom preuzima se kada temperatura vazduha padne na 0 – 1 stepen celzijusa i orošava se sve dok postoji opasnost od mraza. Koriste se rasprskivači koji vodu razbijaju u sitne kapljice tako da se u orošenim delovima jabuke stvara tanak sloj leda pri tome se oslobađa toplota (334, 9 J na 1g smrznute vode), koja štiti pupoljke, cvetove i zametnute plodove od mraza.
Navodnjavanjem se povećava relativna vlaga vazduha i na taj način smanjuje opasnost od poznih mrazeva.
Pokretanje vazduha kao metod koristi se u nekim zemljama džinovskim ventilatorima i helikopterima, hladan vazduh iznad zemljišta meša se sa toplijim vazduhom u višim slojevima. Pokretanjem vazduha temperatura se podiže za 1,5 do 2 stepena celzijusa.
Zagrevanje jabučnjaka je znatno skuplji ali mnogo sigurniji metod zaštite od poznih mrazeva. Kao gorivo mogu da se koriste, briket od mrkog uglja, koks, ulje za loženje, butan gas i drugi derivati nafte.
Svako od ovih goriva ima posebna konstruktivna rešenja (mašine-peći) kako se mogu efikasno upotrebiti u voćnjaku.
Naknadne mere borbe protiv poznih mrazeva, sastoje se u primeni fito hormona radi podsticanja stimulativne partenokarpije.

Ana Prokić, dipl.ing. poljoprivrede

[Autor]

Članci