[Nikolić ZoranUčesnik]

У исхрани говеда користи се велики број различитих хранива. За разлику од индустријски произведених хранива, за која се углавном зна хемијски састав, за већину других хранива не зна се тачно хемијски састав односно садржај појединих хранљивих материја. То у пракси значи да се грла хране оброцима за које се углавном не зна тачан хемијски састав и самим тим и њихова хранљива вредност. Не постоји навика код наших произвођача да врше хемијску анализе хранива па се исхрана говеда обавља на традиционалан начин, на основу стеченог знања и искусства наученог од старијих генерација.

Оно што треба знати и обавезно поштовати је да се било које храниво, које се уводи у оброк, мора уводити постепено. Шта то значи? Од момента када се први дан уводи у оброк, у мањој количини, до момента када се одређеној врсти и категорији животиња даје у пуној количини у оброку, треба да прође око 15-ак дана. Зашто?

Говеда овце и козе спадају у групу преживара. По грађи желуца разликују се од осталих животиња. Преживари за разлику од других животиња имају четворокоморни желудац. Испред сиришта ( правог желуца ) код овох животиња налазе се још три дела: бураг, мрежавац и листавац. Варење хране почиње још у бурагу и то пре свега захваљујући микрофлори бурага. Не вари храну бураг сам по себи већ то чине микроорганизми који се налазе у буражном соку а то су пре свега одређене врсте бактерија. Колико су микроорганизми бурага битни за варење хране показује податак да их у само 1 мл буражног сока има 10 до 100 милијарди. Треба још знати да различите врсте микроорганизама разлажу различите врсте хранива тј. да не могу једни исти микроорганизми да разлажу сва хранива која животиња конзумира. Која врста микроорганизама ће бити најзаступљенија у буражном соку зависи управо од тога које је храниво најзаступљеније у оброку ( ливадско сено, сено луцерке, кукурузовина, силажа целе биљке кукуруза, силажа легуминоза итд ). Када дође до нагле промене састава оброка ( увођење зелене хране или нагли прелазак на испашу, промена зеленог хранива, нагло увођење већих количина силаже итд. ) скоро увек долази до различитих проблема у варењу хране као што су проливи, надуни, поремећаји у раду органа за варење и слично. До тога долази управо из разлога што постојећа врста микрофлоре бурага није у могућности да у потпуности припреми за даље варење ново храниво које је нагло уведено у оброк. Зато још једном напомињемо да се свако ново храниво, које ће се давати у већој којичини, мора постепено уводити у оброк како би се за 10 до 15 дана удовољној мери намножила одговарајућа врста микроорганизама која ће успешно припремити ново храниво за даље варење. Ово посебно важи при преласку са зимског на летњи оброк. О активности и значају микрофлоре бурага наводимо само још један податак. Микроорганизми бурага прерађују око 75 % енергије и око 60 до 70 % протеина који су крави потребни.

Зоран Николић

дипл.инж.

[Autor]

Članci