Medonosna pčela (Apis mellifera) predstavlja vrlo važan faktor u uspostavljanju biološke ravnoteže u prirodi. Nažalost intenzivnom primenom pesticida, naročito toksičnih insekticida širokog spektra delovanja, ta ravnoteža biva poremećena. Trovanje pčela hemiskim sredstvima naročito su prisutna u periodu primene hemiskih sredstava. Medonosna pčela snabdeva se belančevinama , mastima, mineralnim materijama i solima iz polena, a iz meda nektara ugljenim hidratima , mineralnim materijama i vitaminima. Polen ili cvetni prah pčele donose u korpicama zadnjih nogu. Nedostatak polena u ishrani pčela ima niz štetnih posledica:smanjenje težine, matice ne nose jaja , radilice ne uzgajaju leglo. Nektar, slatku tečnost, izlučuju posebne žlezde smeštene u cvetu biljaka. Zajedno sa vodom koja služi za mešanje polena praha i meda čine nezamislive činioce u ishrani i opstanku pčela. Neonikotinoidi, grupa insekticida koji se zadnjih godina primenjuju počev od tretiranja semena pre sadnje do korišćenja u zaštiti mnogih kultura svojim štetnim dejstvom bitno utiču na opstanak pčelinjeg društva. Njihova laka rastvorljivost uslovljava dug opstanak u vodi. Jedan od najopasnijih, imidaklopirid ima veliku primenu u poljoprivredi. Trovanja koja se javljaju mogu biti putem dodira, organa za varenje i organa za disanje. Međutim i ako ne dođe do trenutnog trovanja samo unošenje toksičnog nektara i polena u košnice i njihovo taloženje utiče pogubno na pčelinje društvo. Pčela nikad ne bi mogla da živi sama, bez zajednice. Možda bi se trebalo zapitati zašto čovek nije uspeo da je promeni i kolika je korist od nje a kakve bi bile posledice po čovečanstvo da ih nema. Vođene instinktom preživljavanja pčele su žrtve neodgovornih ljudi koji svojim postupcima dovode do niza genetskih poremećaja pa čak i uginuća.
dipl.ing. Bušatović Radomir
Bušatović Radomir
Bušatović Radomir