Uticaj klimatskih promena na proizvodnju voća

  • This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 1 mesec ranije by Tošković Milan.
Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #588343
    Tošković Milan
    Učesnik

      Klimatske promene su postale veliki problem koji ima negativan uticaj na proizvodnju hrane, posebno na prinos i kvalitet voća. Klimatske promene izazivaju poremećaje povezane sa mirovanjem voćnih vrsta, rano cvetanje, pojava raznih nepogoda (mraz, suša, grad, poplave) i brojne druge faktore stresa koje negativno utiču na voćne vrste. Sa pojavom mraza, suše i ekstremno visokih temperatura u vreme porasta i sazrevanja, plodovi su nepravilnog oblika, veličine i boje,što snižava kvalitet ploda kao važan pokazatelj tržišne vrednosti. Takođe nepovoljno utiču i na biohemijske procese koje dovode do promena u hemijskom i nutritivnom sastavu ploda. Pored visokih temperatura i nedostatka padavina, mraz i grad nanose velike štete voćarskim kulturama. Niske temperature i kasni prolećni mrazevi loše utiču na fiziološke procese u biljkama, posebno u fazi cvetanja. Fiziologija voća se prvo usporava, a zatim potpuno prekine smrzavanjem vode u delovima biljaka na temperaturi od i ispog 0°C . Kasni prolećni mrazevi mogu prouzrokovati velike ekonomske štete u voćnjacima. Oluja sa gradom može varirati po intenzitetu, trajanju i vremenu tokom vegetacije. Šteta zavisi od toga koliko je plod zreo i koliko je krupan i tvrd u momento pojave grada. Ovo oštećenje može uključivati oštećeno lišće, polomljene ili oštećene grančice i rane na skeletnim granama, oštećenja plodova. Velika štete od grada će uticati na tržišnu vrednost voća i većina će završiti u drugoj klasi ili će otići u industrijsku preradu. Dugačak period visokih temperatura i izlaganje suncu takođe izazivaju oštećenja u vidu posmeđivanja ili ožegotine plodova. Dosadašnja istraživanja su pokazala da autohtone sorte jabuka su tolerantnije na nepovoljni uticaji klimatskih faktora. Njihovi plodovi sadrže i nekoliko polifenola više, što dokazuje njihovu bolju prilagođenost na štetne uticaje abiotičkih i biotičkih faktora. Zbog svog hemijskog sastava i kvalitetnih nutritivnih vrednosti, ove sorte predstavljaju potencijal za gajenje u zasadima.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.