Ниске температуре у периоду мировања могу нанети велике штете на виновој лози.
Последице ниских температура јављају се у позно пролеће ( позни пролећни мразеви), раној јесени ( рани јесењи мразеви)и у току зиме (ниске зимске температуре).
Рани јесењи мразеви доводе до превременог опадања лишћа, пуцања бобица и измрзавање ластара, док ниске зимске температуре у зависности од времена јављања и итензитета доводе до различитих оштећења па чак и целог чокота.
Сорте племенитих сорти показују различите отпорности на ниске температуре. Стоне сорте су мање отпорније од винских сорти.
На основу границе издржљивости можемо их уопштено поделити на три групе:
– сорте које измрзавају од -15 до -18 (Кардинал ,Афус,Црвени дренак)
– сорте које измрзавају од -20 до -24 (Франковка, Мускат хамбург,Мерло)
– сорте које измрзавају на испод -24 ( Бургундац, Италијански Ризлинг, Траминац)
У зависности од степена измрзавања могу измрзнути главни пупољци, суочице , цели једногодишњи ластари, кракови кордуница, стабло и надземни делови чокота и понекад цео чокот.Оштећени делови на пресеку су жуто смеђе или црне боје и на пролеће почињу да се суше и труну.
Препоручљиво би било пре обављања резидбе одредити степен измрзавања прављењем пресека појединих органа ( окце, ластар). Надокнађивање броја изумрлих окаца обавити остављањем већег броја окаца по чокоту. Не смемо занемарити ни утицај садржаја воде и органских материја ( скроба и шећера) у органима. Док већи садржај воде утиче на смањење отпорности садржај скроба и шећера утиче на већу отпорност према ниским температурама. Кako се зимско мировање ближи крају отпорност винове лозе опада и винова лоза у зависности од ниских температура може претрпети већа оштећења.
Радомир Бушатовић, дипл.инж.
ПССС Крушевац
