Trulež plodova jagode ili siva trulež je najvažnija bolest na jagodama, uzročnik je gljiva Botrytis cinerea. Raširena je u svim područjima gde se gaji jagoda i jedna je od ekonomski najznačajnijih bolesti na jagodama. Direktno utiče na prinos i kvalitet plodova.
Simptome boleste stvara micelija gljive u vidu razgranatih konidiofora s konidijama pri čemu nastaje paučinasta prevlaka, sivkasto-smeđe boje na plodovima jagode. Kod jačih zaraza i povoljnih vremenskih uslova, kao što su sada učestale kiše, i ukoliko zaštita izostane, može doći do potpunog uništenja plodova. Kod visoke vlage i nižih temperatura micelijska prevlaka obuhvata ceo plod jagode koji postaje neupotrebljiv. Simptomi , mada ređe, mogu da se jave i na listovima u vidu nekroze. Češće bolest zahvata cvetove koji se osuše i izgledaju kao spaljeni. Na plodovima najpre, u početnim fazama zaraze, javljaju se smeđe i vlažne pege neodređenog oblika. Ovi simptomi mogu da se pomešaju sa simptomima drugih bolesti, kao što je antraknoza plodova (Colletotrichum spp.) i smeđa trulež plodova (Gnomoniopsis comari). Zaraženi plodovi u slučaju vlažnog vremena potpuno istrule, a u slučaju suvog vremena sasuše se. Optimalna temperatura za razvoj gljive je u intervalu od 15-20 0C, a optimalna vlažnost je iznad 90% relativne vlažnosi vazduha. Gljiva prezimljava na biljnim ostacima, aktivira se u rano proleće, pri čemu su mladi i tek otvoreni cvetovi podložni prvim infekcijama. Potom prelazi na zelene tek zametnute plodove.
Za hemijsko suzbijanje primenjuju se fungicidi na bazi pirimetanila, piraklostrobina i boskalida, fludioksonila i ciprodinila. Tokom zaštite mora se voditi računa o karenci i opasnosti od pojave rezistentnosti. Da bi se izbegla pojava rezistentnosti, preporučuje se korišćenje jedne hemijske grupe samo jednom do maksimalno dva puta tokom jedne vegetacije.
Petrović Mirjana