[Živković TanjaUčesnik]

Zečevi i miševi nanose velike štete i u mladim i u starim zasadima voćaka. Najveće štete nastaju u zimskom periodu kada su duboki snegovi i kada nemaju druge hrane.

Štete koje pričinjavaju sitni poljski glodari ponekad mogu biti neprocenjive pa zato treba preduzeti niz preventivnih mera. Oštećenja koja nastaju na kori korenovog vrata ili prizemnih žila najčešće ostaju skrivena sve dok voćka opstaje zahvaljujući zalihama.

Radi suzbijanja glodara zemljište u voćnjacima treba održavati obrađeno i što čistije od korova. Od velikog je značaja duboka, osnovna obrada zemljišta jer se na taj način miševima uskraćuje hrana, ruše se njihovi hodnici a oni sami izlažu grabljivicama i tako onemogućava njihov opstanak. Za suzbijanje glodara se koriste i mamci na bazi cinkfosfida, a mogu se naći i parafinski mamci na bazi antikoagulanata koji se koriste po svakom vremenu. Za zaštitu od glodara preporučuju se agrotehničke mere (oranje, navodnjavanje i kultiviranje) jer one ometaju njihovu aktivnost.

Štete koje nastaju na stablima od zečeva su velike i učestale. Zečevi štetu nanose tako što gule koru sa debla i grana i oštećuju cvetne pupoljke.

Obnova oštećenih stabala od zečeva i drugih divljači zavisi od stepena i mesta oštećenja na stablu. Manja oštećenja kore sa jedne strane voćaka dovoljno je premazati kalem voskom ili fitobalzamom pa će oštećena kora da se obnovi. Ako je kora oštećena oko celog debla u vidu prstena dužine od nekoliko centimetara, kora ne može da zaraste pa se tako oštećena stabla uglavnom osuše. Najbolja, ali i najskuplja zaštita od zečeva i drugih divljači je ograda od pletene žice oko celog zasada. Zaštita od zečeva i druge krupne divljači izvodi se i specijalnim mrežicama od tvrde plastike ili pocinkovane žice. Postavljaju se odmah nakon sadnje i ostaju da štite voćke u naredne 3-4 godine. Jedan od načina zaštite od zečeva je i primena hemijskih preparata (primena repelenata-sredstva koja svojim mirisom odbijaju divljač). Njegovo dejstvo traje od 50-70 dana zavisno od koncentracije pa se po isteku ovog perioda mora ponovo vršiti premazivanje.  Mlade voćke (3-4 godine starosti) najlakše se štite ako se obmotaju mrežicom. Jeftiniji način zaštite je da se deblo od zemlje do ramenih grana, a ponekad i same ramene grane, omotaju debelom hartijom i na dva do tri mesta čvrsto zavežu kanapom. Starija stabla štite se omotavanjem debla slojem slame ili kukuruzovine, koja se takođe na nekoliko mesta uveže. Ovakvu zaštitu treba proveravati da se ne pojave glodari. Mlade voćke se od napada divljači mogu štititi i hemijski, premazivanjem kore repelentima koji ih svojim neprijatnim mirisom i ukusom odbijaju, a ne ubijaju. To je potrebno uraditi pred zimu.

Tanja Živković, dipl.ing

[Autor]

Članci