Stajnjak

[Vampovac ZlatkoParticipant]

Stajnjak je đubrivo, supstrat, materija koju čine čvrste i tečne životinjske izlučevine, sa prostirkom, nastale u toku stočarsko-poljoprivredne proizvodnje. Sastav stajnjaka se bitno menja sa vrstom i količinom prostirke kao i sa načinom ishrane i tipom stočarske proizvodnje (govedarstvo, svinjarstvo, ovčarstvo-kozarstvo, konjarstvo, živinarstvo).
SASTAV STAJNJAKA.
1. Ovciji stajnjak – bogat je proteinima i lako razgradivim materijama, a siromašan celulozom.
2. Konjski stajnjak- siromašan je proteinima ,a bogat celulozom i hemicelulozom
3.Goveđi stajnjak- po sastavu je između ova dva i najzastupljeniji.
Ako se zanemari poreklo u proseku u stajnjaku ima (čvrsti stajnjak) 0.3-0.6% Azota (N) ,0.1-0.4% Fosfora (P), 0.3-1% (K) kalijuma. Polovina ovih jedinjenja su lako rastvorljiva u void, što je dobro.
Svež stajnjak ne treba zaoravati nego se treba podvrgnuti mikrobiološkim procesima u toku kojih se svež stajnjak transformiše u organsku materiju slićnu humusu. Ovaj proces se naziva humifikacija ili zgorevanje stajnjaka. Svež stajnjak ima dovoljno vlage, kiseonika i hranjivih materija za umnožavanje različitih grupa mikroorganizama. Zgorevanje (ili sazrevanje) se vrši na više načina
-Toplo zgorevanje-u aerobnim uslovima (uz prisustvo kiseonika)- stajnjak se stavlja u male gomile u rastresitom stanju. U ovim uslovima se razvijaju mikroorganizmi i zagrevaju stajnjak na 40-50 o C (ovaj proces traje 7 dana), dalje razlaganje vrše termofilni organizmi i podižu temp. do 70o C . Posle par meseci temperatura se snižava a proces dovršavaju mezofilni mikroorganizmi. Ovakav stajnjak sadrzi veći procenat lako razgradivih proteina i mineralnih hraniva.
-Hladno zgorevanje -u anaerobnim uslovima (bez prisustva kiseonika)-temperature su nize, stajnjak se stavlja u velike gomile i sabija a umnizavaju se anaerobi mikroorganizmi i transformišu prostirku po tipu anaerobnih fermentacija. Zgoreo stajnjak sadrzi veći procenat organske materije koja se sprorije razlaže pa se koristi za laksa zemljišta.
-Kombinovano zgorevanje-vrši se u pocčetku u aerobnim uslovima, nakon podizanja temperature na 40-50o C ,stajnjak se sabija i dalje zgorevanje se vrši u anaerobnim uslovima. Stajnjak koji se dobije na ovaj način dobrog je kvaliteta i sadrži podjednake količine lako i teže razgradivih materija.
Unošenjem stajnjaka unosi se velika količina mikroorganizama u zemljište i povećava se njena celokupna mikrobiološka aktivnost, količina pristupačnog Azota (N), Kalijuma (K), Fosfora (P) i Ugljen-dioksida (CO2), a humifikovani stajnjak dobrinosi povećanju humusa u zemljištu ,a samim tim i kvalitetu zemljišta. Sve to utiče na strukturu zemljišta i poboljšanje koloidnih osobina.
VREME PRIMENE STAJNjAKA.
S obzirom na vreme od 3-5 meseci koje je potrebno za sazrevanje stajnjaka, iznošenje i zaoravanje stajnjaka, sa manje ili više uspeha, može da se obavlja u sva četiri godišnja doba. Iznošenje stajnjaka u letnjem periodu, po završetku žetvenih radova, pogodno je sa stanovišta organizacije rada. Međutim, usled visokih temperatura mogu da nastanu veliki gubici ne samo zbog isparavanja vode i gubitaka amonijaka, nego i usled brze mineralizacije može doći do gubitka nitratnog azota u jesenje-zimskom periodu. Đubrenje stajnjakom u jesen pre osnovne obrade je najpovoljnije, jer su gubici pri primeni svedeni na minimum i stajnjak se dobro izmeša sa zemljištem. Ovo vreme primene stajnjaka je nepovoljno iz organizacionih razloga, jer je to sezona kad na gazdinstvu ima najviše posla oko berbe, žetve i pripreme zemljišta za ozime useve. Osim toga, u slučaju tople i vlažne zime može doći do ispiranja nitrata u dublje slojeve. Kod zimske primene stajnjak se rastura po snegu ili po smrznutom zemljištu. Gubici u to vreme, zbog niskih temperatura, su beznačajni, ali nastaju teškoće u vezi sa zaoravanjem stajnjaka. Iznošenje stajnjaka u proleće pre drugih radova je povoljno, jer su gubici hraniva minimalni, a usev u toku vegetacije koristi hraniva koja se oslobađaju iz stajnjaka. Međutim, davanje svežeg stajnjaka u proleće može da izazove azotnu depresiju. Osim toga, pri zaoravanju stajnjaka u proleće dolazi do većih gubitaka zemljišne vlage, usled povećanog isparavanja. Optimalno vreme za primenu stajnjaka zavisi od vremena teksture i zrelosti stajnjaka. U aridnoj (suvoj) klimi stajnjak može da se primeni znatno pre setve, a na peskovitim lakim zemljištima primenu treba što više približiti vremenu setve. Klimatski uslovi i tekstura zemljišta utiču na brzinu razlaganja stajnjaka. Razlaganje je brže u lakšem zemljištu i u humidnoj (vlažnoj) klimi, gde zbog brzih procesa razlaganja preti opasnost od ispiranja hraniva. To naravno određuje i vreme primene stajnjaka. U sušnoj klimi, na teškim zemljištima stajnjak za jare useve daje se u jesen, a u humidnoj klimi i na lakim zemljištima u proleće.
NAČIN I DUBINA ZAORAVANjA.
Đubrenje stajnjakom treba organizovati tako da iznošenje i zaoravanje budu sinhronizovani. Stajnjak odmah po rasturanju treba zaorati na odgovarajuću dubinu. Ako se stajnjak kasnije zaorava nastaju veliki gubici. Prvenstveno se gubi amonijak što znatno smanjuje fertilizacionu vrednost stajnjaka:
-Vrednost odmah zaoranog stajnjaka, posle rasturanja, je 100%;
-Vrednost stajnjaka zaoranog 6 sati posle rasturanja je 80%;
-Vrednost stajnjaka zaoranog 24 sata posle rasturanja je 70%;
-Vrednost stajnjaka zaoranog 4 dana posle rasturanja je 50%.
Na lakim zemljištima stajnjak treba zaorati do 15 cm, a na težim dublje od 15 cm.
KOLIČINA STAJNjAKA.
Količina stajnjaka zavisi od količine raspoloživog stajnjaka na gazdinstvu, od osobina zemljišta i klime, od kvaliteta stajnjaka i zahteva useva. Pošto na gazdinstvu po pravilu nema dovoljno stajnjaka, zato se u novije vreme predlažu manje doze 8-10 t/ha (uobičajeno 20-35 t/ha). Time se oživljava aktivnost zemljišnih organizama, što veoma pozitivno deluje na plodnost zemljišta.
DELOVANjE.
Stajnjak deluje preko mineralnih materija koje se oslobađaju u procesu mineralizacije i preko uticaja na fizičke i biološke osobine zemljišta. Stajnjak se u zemljištu dalje razlaže i oslobađaju se biljna hraniva. U lakim zemljištima, neutralne ili slabo alkalne reakcije, mineralizacija je znatno brža nego na glinovitim i kiselim zemljištima. Stajnjak je potpuno kompletno đubrivo koje veoma povoljno utiče na fizičke, hemijske i biološke procese zemljišta, a preko njih i na visinu i stabilnost prinosa biljaka. Pod uticajem stajnjaka, naročito svežeg, teška zemljišta postaju rastresitija, zemljište se lakše obrađuje, proširuje se interval vlažnosti kad je zemljište pogodno za obradu. Pod uticajem redovne primene stajnjaka laka zemljišta postaju vezanija, otpornija na eroziju. Istovremeno, povećava se snaga držanja vode, sadržaj pristupačne vode u zemljištu, poboljšavaju se asorpcione osobine zemljišta. Stajnjak povoljno deluje na toplotni režim zemljišta. S obzirom na to da stajnjak povećava ukupnu poroznost, do izvesne granice utiče i na brže zagrevanje zemljišta.
Iako je koncentracija mineralnih materija u stajnjaku mala, ipak se u zemljište unose značajne količine hraniva. Biljna hraniva u stajnjaku su hemijski vezana za organsku materiju i postepeno se oslobađaju u procesu mineralizacije. Zato je stajnjak sporodelujuće đubrivo i on u zemljištu deluje više godina, zavisno od osobina zemljišta, klime, primenjene količine i dubine zaoravanja.
Stajnjak je prvenstveno azotno i kalijumovo đubrivo, dok je sadržaj fosfora znatno niži. Iz stajnjaka se najbrže oslobađa kalijum, zatim azot, dok fosfor sporije prelazi u pristupačan oblik. Stajnjak zbog postepenog oslobađanja hraniva ima izraženo produženo dejstvo. Na teškim zemljištima dejstvo stajnjaka u proseku traje 4-5 godina, na ilovačama 3-4, a na lakim zemljištima 2-3 godine.
Bez analiza zemljišta ne možemo znati šta našem zemljištu nedostaje i koje količine stajnjaka treba primeniti. Samo uz primenu rezultata agrohemijskih analiza zemljišta možemo primeniti odgovarajuće količine i tako postići visoke prinose i isplativu poljoprivrednu proizvodnju.
Obradio Zlatko Vampovac dipl. inž.

[Author]

Posts