Krupnik (Triticum aestivum spp. spelta, jare forme), bio je poznat Egipćanima jer su najstariji nalazi ove vrste pšenice nađeni u dolini Nila, i potiču iz četvrtog milenijuma pre Hrista. Ovu plevičastu i jestivu vrstu pšenice poznavali su i koristili za ishranu i stari Rimljani i gajili su ga maltene u celoj Imperiji, u Nemačkoj, u alpskim predelima i delovima Panonske nizije.
Mađarska plemena, naseljavanjem u Panonsku niziju, nastavila su sa gajenjem i korišćenjem u ishrani ove pšenice, sve do polovine 20. veka. Stvaranjem visokorodnih sorti ova vrlo značajna žitarica skoro je iščezla i održavana je samo u bankama gena širom sveta. Ponovo je otkrivena sedamdesetih godina prošloga veka, buđenjem ekološke svesti stanovništva i neophodnosti potrošnje zdravstveno bezbedne hrane. Najveći korak učinjen je u Švajcarskoj, u dolini Rajne, Austriji, a kasnije i u drugim razvijenim zemljama Zapadne Evrope, Severne Amerike, a posle raspada komunizma i u zemljama koje se danas nalaze u tranziciji.
Prema novijim istraživanjima ova vrsta pšenice nastala je 5000-6000 godina pre Hrista, najverovatnije na Bliskom istoku, na području Plodnog polumeseca u Anatoliji u sadašnjoj Turskoj, spontanim ukrštavanjem travnih vrsta.
Od navedenih vrsta najveći značaj ima obična – meka pšenica {Triticum vulgare), sa svoje dve forme ozime i jare, tvrda pšenica (Triticum durum) i novo otkrivena vrsta, krupnik, koji se ponovo širi u mnogim zemljama Evrope i Severne Amerike.
Krupnik ima visoko stablo i sklon je poleganju. Klasovi su dugački, bez osja sa lomljivim vretenom. Posle žetve dugačko zrno ostaje u plevici, koju je pre mlevenja potrebno odstraniti specijalnim mašinama.
Pošto je krupnik bio sklon poleganju, od vremena Mendela, ukršten je sa mekom ili običnom pšenicom, zato nije korektno govoriti o prakrupnik vrsti. Cilj ukrštanja bio je skraćenje stabljike, da bi se dodavanjem mineralnih dubriva postigli viši prinosi. Međutim, višestrukim povratnim ukrštavanjem stvoren je “tipični” krupnik u kojem udeo genoma obične pšenice može varirati od 0-100%. Najozbiljniji selekcioni rad vršen je u Savezu Demeter u Nemačkoj – organizacija za bioproizvodnju, gde su stvorene brojne nove sorte u kojima je udeo genoma krupnika 100%, a obične pšenice 0%. Upornim radom, takođe višestrukim povratnim ukrštanjem, stvorena je sorta krupnika u Mađarskoj, OKO-10.
Nešović Nenad
Nešović Nenad