[Stanković SašaUčesnik]

Већ је готово месец дана прошло од почетка оптималног рока сетве озиме пшенице и осталих усева озиме сетве а није ни 10% преедвиђених површина за ове ратарске усеве до сада посејано. Шта су главни разлози томе? Већ се на почетку саме сетве очекивало да ће сетва озимих стрнина за 20-30% површина бити мање заступљена него што је то уобичајено за ове крајеве. Већ су о томе наговештавали и добри и већи рататри овог подручја. Углавном се као разлог томе већ и пре почетка сетве наводила економсака моћ произвођача, односно немоћ да уђу у нову сетву. Велики пад цене меркантилне пшенице у односу на предходне две године, а чињеница да се радило о најскупљиој сетви прошле јесени утицали су на очекивање видно смањење сетвених површина у предстојећој сетви. Разочарање, немогућност да се на крају производне године ни код кукуруза ни код пшенице изађе на позитивну нулу, већ у велики велики минус утиче на незаинтересованост произвођача за предстојећу сетву.
Други велики разлог што још увек нема сетве јесу велика суша, велик дефицит у влажности земљишта и немогућност да се одради основна обрада земљишта, предсетвена припрема и сама сетва. Од почетка августа до сада није било озбиљнијих падавина, пре неки дан 5-6mm/m2 врло слабо и недовољно. Огромне количине падавина током маја и јуна допринеле су великом сабијању земљишта, стварању грудви, које је тешко преврнути, разбити и ако би и могли поорати тешко спремити за сетву. Орање могу спровести само неки произвођачи са јачим тракторима, али после тога не постоје никакве могућности да се земљиште квалитетније припреми и посеје-да се разбију постојеће велике грудве. Углавном је мали број приоизвођала са јачим тракторима, адекватнимм орућима за предсетвену припрему земљишта. Врло је мало посејано површина под пшеницом на територији Нишавског округа. На предусевима који раније стижу а који су предкултуре пшеници, основна обрада земљишта је раније обављена, почетком августа тако да се на оваквим парцелама могло сејати. Већи произвођачи са јачим тракторима и тањирачама у 2-3 прохода тањираче успели су да обаве редуковану обраду земљишта и уједно припрему за сетву и саму сетву, тако да је поменута предходна количина падавина уз повољну топлоту допринела да зрно пшенице већ започне са клијањем. Узгред треба рећи да је квалитетнија редукована основна обрада земљишта могућа на прердкултурама које су без корова, на чистим површинама и углавном на предкултури сунцокрету, а орања је могуће спровести на стрништима. Због веома велике збијености земљишта посебно на парцелама где је предкултура пшеници кукуруз, немогуће је ни орати ни тањирати и обавити редуковану обраду земљишта. Произвођачи који не располажу адекватним машинским парком морали би да сачекају бар 40-60mm/m2 кише. Овакви услови се очекују крајем друге декаде новембра, тако да ће рокови сетве оѕимих стрних жита бити значајно скраћени. Међутим треба рећи да је оптимални рок сетве онда када постоје повољни услови топлоте и влаге у земљишту за сетву, клијање и ницање.
Произвођачи ће сигурно сејати, ови крајеви знају и за добре резултате у производњи пшенице и са децембарском сетвом, чак и крајем децембра. Проблем је што је тако касна сетва због моућег измрзавања посебно ризична за усеве јечма, озимог овса па и неких сорти тритикалеа. Тако касну сетву и вероватно не баш квалитетну предсетвену припрему земљишта мора да прате и повећање норнме сетве за 15-20% више од прерпоручених норми сетве сортном агротехником. Препорука је да се сеје сортимент квалитетних пшеница, али због закашњења у сетви, посебно ако се иде на сетву у децембру треба сејати факултативне сорте пшенице, сорте које ће боље поднети услове закаснеле сетве. Треба истаћи дса је можда и боље што се до сада још није сејало. Искуства од предходне године показују да је рану сетву и ницање пратило много болести које су утицале на смањење приноса, а улагања у заштиту против болести у годинама каква је прошла требало је бити бар 3 пута више него раније, не оправдају тренутну цену пшенице.
Сигурно ће све наведено утицати на смањену употребу декларисаног и дорађеног семена, смањену употребу минералних ђубрива. То у старту и није добро због много разлога који утичу на смањење приноса као и квалитета који је посебно битан у одређивању цене пшенице. Дугогодишње заговарање повећања цене у откупу на бази квалитета зрна пшенице сигурно да би утицало на већа улагања у квалитетно семе, ђубриво и квалитет сетве и заштите током вегетације. Јесте да у откупу квалитетна пшеница има предност али то није у довољној мнери плаћено произвођачима, јер на квалитет поред сорте утиче и агротехника. посебно минерална исхрана биљака, адекватно, правилно и правовремено основно ђубрење и прихрана.
Наши произвођачи ће опет сејати, гледати у небо и молити се богу за здравље, добар принос и добру цену. Пшеница је поред кукуруза врло битна ратарска врста, која поред значаја у исхрани, значаја за Нашу Државу има и велики агротехнички значај.

[Autor]

Članci