Septorioza je u ekspanziji zadnjih 10-20 godina, zbog toga je došlo zamenom lokalnih osorti patuljastim i polupatuljastim sortama čije lišće je bliže zemljištu i lakše dolazi do zaraze.
Simptomi: Prvi simptomi se ispoljavaju u vidu hlorotičnih pega obično na donjem lišću, naročito na onom koje leži na zemlji. Pege su nepravilnog oblika I šire se. U početku su vodenaste zatim požute i dobijaju crvenkasto-mrku boju. Patogen ostaje u nekrotičnom tkivu ali se nekroza znatno širi izvan nekrotičnog dela. Dijagnoza ove bolesti je mnogo lakša kada se u okviru pega formiraju PIKNIDI. Zaraza se može javiti i na rukama, vrhovima plenica i posebno na NODUSIMA. Piknidi se formiraju u svim zelenim delovima biljke. Jače zaraženo lišće požuti i izumire pre vremena.
Ciklus: U nas su pikno spore primarni izvor zaraza, na pšenicu dospevaju pomoću vetra, donate sa zaraženih biljnih ostataka i samoniklih biljaka. Pikno spore se oslobađaju iz piknida kada se list vlaži 30 minuta ili više. Spore se formiraju u gustoj lepljivoj masi koja sadrži šećere I proteine. Pikno spore služe za širenje sekundarnih zaraza kojih može biti čak 7-9. Prodiranje se vrši direktno ili kroz stome.
Suzbijanje: Zdravo seme isljučivo. Unišavati biljne ostatke. Plodored po mogućstvu 3-godišnji.
Hemijskim suzbijanjem pepelnice i lisne rdje suzbija se i siva pegavost.
Petković Aleksandar